Trifunović: „Beton mahala“ se igra svuda, osim u Pazaru

Petak , 2017-04-21 | 18:49:34

Nismo slobodni. Društvo smo u kojem se ne poštuje drugačije mišljenje, pogotovo ako je u suprotnosti sa većinom. Kada se suprotstavite takvom uvreženom mišljenju, bilo da je ono izgovoreno javno, na sceni, na poslu ili na bilo kom mestu gde postoji i jedan svedok, možete snositi ozbiljne konsekvence. Takvi ljudi već godinama bivaju kažnjeni za svoje stavove. Sloboda nam je ugrožena iako je garantovana zakonom – kaže u intervjuu za „EuroBlic“ Branislav Trifunović, glumac i reditelj.


Sa njim smo razgovarali povodom predstave „Beton mahala“, koja će u Narodnom pozorištu RS biti igrana 7. maja, u okviru događaja „Živjeti slobodno“, koji slavi Međunarodni dan pobede nad fašizmom.

Ovaj komad kritikuje školstvo, političare, porodicu i međuljudske odnose u Novom Pazaru. Da li je istina da je u ovom gradu zabranjen i zbog čega? Čime ova predstava provocira?

Istina je da su lokalni šerifi pokušali da nas ubede da više ne bismo trebali da je igramo i uspeli su samo u njihovom gradu. Plaše se stvari koje ne mogu da kontrolišu, plaše se da čuju da postoji neko treće mišljenje, jer su znali samo za drugo i sa tim su znali da izađu na kraj, a sa ovim se nisu susretali i samim tim to im je dovoljna pretnja. „Beton mahala“ ne proziva nikog lično. Ona se bavi besmislom jednog prostora razapetog između politika, religija, međuljudskih odnosa i odnosom nekih klinaca koji su rešili da se pobune protiv toga.

Šta se još krije u tekstu? Kakvu poruku šalju glumci?

Pozorište nije tu da šalje poruke nego da postavlja pitanja, da zauzme stav, da besmislu koji ga okružuje jasno stavi tu etiketu. Mi sa te scene otvoreno govorimo o problemima, nekad duhovito, a nekad potpuno suprotno. Jedino novo je to što ne koristimo metafore da bi rekli šta mislimo, čini mi se da je vreme pozorišne metafore prošlo bar dok je društvo u kojem živimo ovakvo.

Predstavu ste režirali zajedno sa Rifatom Rifatovićem. Tekst su napisali glumci novopazarske Dramske trupe „Joj, evo ih ovi“. Kako ste stupili u kontakt sa Rifatovićem i šta je bilo presudno da se prihvatite rediteljskog posla?

Tekst nisu napisala deca. Oni su dobijali jasne situacije na koje su reagovali najbolje što mogu. Naravno da smo puno razgovarali o svemu i da nijedna stvar, ni reč u predstavi nije mogla ostati ako se svi nismo složili sa njom. Bio sam 2 godine promo lice i jedan od ljudi koji se prikačio na sjajnu ideju UNDP da se u Pazaru napravi festival koji će dovoditi amaterske predstave iz cele Srbije i koji će upoznati tu decu sa onim što Pazar ima, a ima jako puno. Na kraju sam poželeo da i mi napravimo neku predstavu sa decom koja jesu njihova i koja su bila na svim predstavama tog festivala. Onda me je Rifat upoznao sa njima i eto „Mahale“.

Predstava je igrana širom Srbije, ali i u Sarajevu, u Kočanima, Zagrebu. Gde će biti igrana nakon Banjaluke i kakvi su dalji planovi za ovaj komad?

Igrana je čak i na Bitefu, što nam je bilo posebno drago. Odigrali smo je gotovo 50 puta što je za jednu amatersku predstavu neviđen uspeh. Mi smo gotovo redovni gosti na repertoaru Zvezdara teatra i uvek rasprodati. Igraćemo gde nas pozovu. Čini mi se da u bivšoj SFRJ ne postoji mesto gde ova predstava neće biti prepoznata, pogotovo u BiH.

Sanela Jovanović Blic
Foto: Zoran Lončarević / RAS Srbija


 

Napiši komentar: