Ajnštajnova pisma o bogu, Izraelu i fizici prodata za skoro 210.000 dolara

Sreda , 2017-06-21 | 13:09:46




Pisma koje je pisao naučnik Albert Ajnštajn o bogu, Izraelu i fizici prodata su za bezmalo 210.000 dolara na aukciji sinoć u Jerusalimu, a najvišu cenu dostiglo je ono o stvaranju sveta.

Osam pisama napisanih na engleskom jeziku od 1951. do 1954. godine s Ajnštajnovim potpisom prodato je u aukcijskoj kući Viners ( Winners) koja je prvobitno procenila njihovu zajedničku vrednost izmedju 31.000 i 46.000 dolara.

Najviše, 84.000 dolara, ponudjeno je za pismo eminentnom fizičaru Dejvidu Bomu, prenose izraelski mediji. U njemu je Ajnštajn napisao da "ako je bog stvorio svet, njegova prva briga sigurno nije bila da ga učini lako razumljivim za nas". Napisano je u februaru 1954, godinu dana pre Ajnštajnove smrti.

U drugom pismu Bomu, prodatom za 50.400 dolara, Ajnštajn je diskutovao o vezi koju je njegov koledž uspostavio izmedju kvantne teorije i relativističke teorije polja.

"Moram da priznam da nisam sposoban da pogodim kako se takva veza može postići", napisao je on u pismu pisanom pisaćom mašinom koje sadrži jednačinu ispisanu čitko rukom i piščev potpis.

Bom koji je rodjen u SAD radio je s Ajnštajnom na Prinston univerzitetu pre nego što je pobegao u Brazil, nakon što je izgubio svoj položaj za vreme lova na veštice senatara Džozefa Makartija.

U pismu iz februara 1953. Ajnštan poredi "trenutno stanje svesti" Amerike tokom tog progona komunista sa paranojom u Nemačkoj početkom 20. veka za vreme kajzera Vilhelma II.

Izraelski iluzionista i madjioničar Uri Geler kupio je pismo iz 1954. godine u kome Ajnštajn diskutuje o mogućem Bomovom preseljenju u Izrael.

"Izrael je intelektualno živ i interesantan, ali ima vrlo uske mogućnosti i odlazak tamo bez namere da ga napustiš prvom prilikom bio bi za žaljenje", navodi on.

Bom je postao gostujući profesor na čuvenom Tehnološkom institut Tehnion u Haifi 1955. i posle dve godine preselio se u Englesku. Sam Ajnštajn je odbio ponudu 1952. godine da postane predsednik Izraela, ali je bio u prvom upravnom odboru Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i u svom testamentu je ostavio svoje beleške toj ustanovi.

Aukcijska kuća je saopštila da su pisma bila svojina pokojne Bomove udovice.
 

Napiši komentar: