Oligarh Roman Abramovič, koji nije zahvaćen sankcijama, rekao je da pomaže Ukrajini u pregovorima o miru s Rusijom, dok je Oleg Tinkov, milijarder i osnivač ruske Tinkof banke, istakao rad njegove fondacije koja pomaže deci i njegovu želju da ne bude rata.

„Molim vas, nemojte crtati znak jednakosti između Rusa, ruske države i Vlade. Mnogo Rusa se oštro protivi trenutnoj vojnoj akciji, a ja sam jedan od njih“, rekao je Andrej Jakunjin, osnivač investicione kompanije VIY Menadžment i sin Vladimira Jakunjina, bivšeg direktora Ruskih železnica, protiv kojeg su u SAD uvedene sankcije pre nekoliko godina.

Dogadjaji u Ukrajini tokom protekle nedelje prekinuli su, kako ističe Volstrit džurnal, delikatan dogovor zapadnih vlada i ruskih biznismena. Godinama je Zapad tolerisao njihovo prebacivanje milijardi dolara iz ruševina Sovjetskog Saveza u skupocenu imovinu, biznis i umetnost. Korist za vlade bila su ogromna ulaganja mnogih od ovih pojedinaca, što je podsticalo razvoj lokalnih ekonomija.

Zapadne vlade se sada nadaju da će kažnjavanje ljudi koji imaju jake veze s Rusijom zauzvrat izvršiti pritisak na Putina. Evropska unija saopštila je 28. februara da je dodala 26 istaknutih ruskih zvaničnika i biznismena na svoju listu sankcija, zamrzavajući njihovu imovinu i uvodeći zabranu ulaska.

Suočavajući se s ekonomskim haosom i kaznom Zapada ruski milijarderi Mihail Fridman i Oleg Deripaska pozvali su na prekid ruskog rata u Ukrajini, ističe Si-En-En (CNN).

Fridman, osnivač najveće ruske privatne banke Alfa banke i jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, postao je prvi ruski biznismen koji se 25. februara oglasio protiv sukoba, pozivajući na prekid „krvoprolića“.

Njegov poziv na mir ponovio je Deripaska, ruski milijarder koji se obogatio u biznisu sa aluminijumom, naglasivši kako pregovori „treba da počnu što pre“.

Iako nijedan ruski biznismen koji je izrazio protivljenje invaziji na Ukrajinu nije direktno pominjao ruskog predsednika, retki glasovi neslaganja njegovih saveznika visokog profila — od kojih su mnogi blisko povezani s Kremljom — signaliziraju širenje jaza među ruskim glasovima, ocenjuje Si-En-Bi-Si (CNBC).

Komentari ruske bogate elite pridružuju se komentarima drugih poznatih ličnosti u Rusiji, uključujući glumicu Liju Ahedžakovu i dobitnika Nobelove nagrade za mir Dmitrija Muratova, koji su pozvali na prekid neprijateljstava.

Ti glasovi, ukazuje američki televizijski kanal, nisu beznačajni jer je mali broj oligarha, ako je uopšte, progovorio protiv Putina u skoro dve decenije otkako je Mihail Hodorkovski, tada najbogatiji čovek Rusije, poslat u zatvor zbog finansiranja opozicionih partija.

Ipak, dodaje Si-En-Bi-Si, oni su samo šačica među velikim brojem ruskih oligarha koji ćute, a mnogi su doveli u pitanje iskrenost njihovih motiva jer se suočavaju s potencijalnim daljim sankcijama.

Bez obzira na svoje bogatstvo, ruski oligarsi nemoćni su da se suprotstave Putinu oko invazije na Ukrajinu jer na svaku kritiku ruski predsednik odgovara represijom, ukazuje Fajnenšel tajms.

Dok su ruski tenkovi prošle nedelje ulazili u Ukrajinu, Putin je okupio vodeće poslovne ljude u Kremlju kako bi razgovarali o njihovom odgovoru na ekonomske šokove koji će uslediti. Upozorio ih je da će se svako ko bude izbegavao da posluje s kompanijama koje je sankcionisao Zapad suočiti s kaznom po zakonu, što implicira da oligarsi moraju zauzeti stav.

Od dolaska na vlast, ističe Fajnenšel tajms, Putin nameće svoju volju oligarsima tako što je na svaku kritiku odgovarao odmazdom, ostavljajući im znatno smanjen uticaj – a nekima i zatvor.

U Rusiji je danas mnogo više milionera nego što ih je bilo kada je Putin preuzeo vlast. Prema podacima Bostonske konsalting grupe od prošle godine, 500 Rusa s neto vrednošću većom od 100 miliona dolara kontroliše 40 odsto bogatstva u zemlji.