Evropski parlament (EP) usvojio je danas rezolucije o Srbiji i Kosovu.
Rezolucija o Srbiji koju je pripremio izvestilac Dejvid Mekalister usvojena je sa 498 glasova „za“, 66 „protiv“ i 70 uzdržanih.
Za rezoluciju o Kosovu izvestioca Ulrike Lunaček glasalo je 403 poslanika, 130 je bilo „protiv“, a 104 uzdržano.
U rezoluciji o Srbiji EP je „sa zadovoljstvom konstatovao da je Srbija ušla u ambiciozan program reformi“ i ocenio da bi Evropska unija trebalo da u prvoj polovini ove godine otvori nova, ključna poglavlja o vladavini prava i temeljnim slobodama u pregovoru o članstvu sa Srbijom.
Takodje se podvlači da su pregovori o poglavlju 35, koje obuhvata normalizaciju s Prištinom, „od bitnog značaja za napredovanje Srbije ka uključivanju u EU“. uz ocenu da je potpuna normalizacija odnosa Srbije i Kosova važan uslov za ulazak Srbije u članstvo EU.
Srpske vlasti se pozivaju da odlučno krenu u sistemske društveno-ekonomske reforme i da u tom okviru „posebnu pažnju posvete mladima“.
Parlament EU smatra i da srpske vlasti moraju odlučno suzbijati korupciju, obezbediti nezavisnost pravosudja i ukloniti politički upliv na sudije i tužioce.
U rezoluciji se „podvlači ključna važnost načela vladavine zakona i presudni značaj nezavisnosti pravosudja“ i napominje da „iako je odredjen napredak učinjen u sudstvu, usvajanjem pravila za ocenu sudija i tužilaca, političko uplitanje je i dalje veliko“.
„Korupcija i organizovani kriminal su opšteprošireni u regionu i takodje predstavljaju prepreku za demokratski, društveni i ekonomski razvitak Srbije“, navodi se u ovom dokumentu.
Evropski parlamentarci u rezoluciji pozdravljaju napredak Srbije u pospešenju uslova poslovanja, smanjivanju budžetskog deficita i usvajanju zakona o radu i politici zapošljavanja, a vlasti u Beogradu podstiču da poboljšaju klimu za investicije i obezbede zaštitu stranih ulaganja.
Takodje ističu da je, uz priznanje za napredak u preustrojstvu javnih preduzeća, bitan dalji pomak i uvid u proces privatizacije, što mora biti usaglašeno s pravnom tekovinom EU.
U rezoluciji EP se „pozdravlja konstruktivno postupanje Srbije u imigracionoj krizi“ i „predočava da je Srbija suštinski važan partner od pomoći EU na Balkanu, pa je otud nužno da EU Srbiji doznači sredstva i odgovarajuću finansijsku pomoć“.
Parlament EU poziva vlasti u Beogradu da „ulože snažnije napore i postepenno usaglase svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji“, uz opasku da su „zajednički vojni manevri Srbija-Rusija za žaljenje“.
U dokumentu EP se ukazuje na srpske valjane zakone i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, mada se predočavaju i manjkavosti u njihovom sprovodjenju i delovanju posebno kad je reč o zaštiti ranjivih grupa.
Takodje EP „izražava zabrinutost zbog toga što nije bilo napretka u poboljšanju situacije kad je reč o slobodi izražavanja i medija“.
EP „sa zabrinutošću konstatuje da se i dalje vrši politički pritisak koji podriva nezavisnost sredstava informisanja, što za posledicu ima rastuću samocenzuru medija“, i poziva srpske vlasti da „istraže napade na novinare i medije, što je izazvalo oštre proteste Medjunarodnog udruženja novinara“. Ozbiljna zabrinutost izražava se i zbog stalnog curenja u medije sadržine tekućih kriminalnih istraga „čime se krši pretpostavka nevinosti”.
Navodi se takodje da „kulturna raznolikost Vojvodine doprinosi identitetu Srbije“ i da „autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena i zakon o sredstvima Vojvodine mora neodložno biti usvojen, saglasno ustavu“.