Mediji: Sve zemlje smanjuju vojne potencijale ali za VS to može biti i opasnost

Petak , 2019-09-20 | 12:15:32




Trend relativno malih količina naoružanja koje Srbija nabavlja iz inostranstva uklapa se u tendencije koji na tom planu vladaju ne samo u regionu već i u Evropi ali bi nastavak takvog stanja mogao da izazove atomizaciju oružanih snaga i ukidanje jedinica koje će ostati bez tehnike zbog istrošenih resursa.

Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža (www.balkansec.net), sve skuplje vojne tehnologije i budžetska ograničenja, čak i medju vodećim ekonomijama Evrope, uslovile su drastično smanjivanje nabavki za vojsku i količine oružja koje su bile u upotrebi pre samo deset ili dvadeset godina više nisu uporedive sa aktuelnim stanjem.

Portal dodaje da će, ukoliko se iduće godine realizuje najavljena nabavka artiljerijsko-raketnog sistema PVO Pancir S-1 iz Rusije, to biti dobrodošlo osveženje i u tehnološkom i u moralnom pogledu, ali da će Srbija zbog finansijskih ograničenja kupiti samo jednu bateriju tog sistema.

"U 250. raketnoj brigadi trenutno funkcioniše pet diviziona PVO koji, makar teoretski, mogu da angažuju 11 do 13 baterija sistema Neva i Kub-M. Radi se o broju jedinica koji ovim tempom ne može da bude preoružan još narednih nekoliko desetina godina", navodi portal i upozorava da nabavke malih količina naoružanja mogu izazvati odumiranje pojedinih jedinica pa i čitavih službi i rodova.

Taj portal podseća da su srpski i francuski predsednik potpisali sredinom jula u Beogradu sporazum o kupovini lakih prenosnih raketnih sistema (LPRS) za protivvazduhoplovnu odbranu (PVO) Mistral 3+.

Javnosti je saopšteno da će na taj način u značajnoj meri biti unapredjeni kapaciteti PVO Vojske Srbije jer će iz Francuske stići 18 raketnih sistema, sa ukupno čak 50 raketa.

Poredjenja radi, Jugoslovenska narodna armija svojevremeno je imala 4.400 lansirnih mehanizama LPRS Strela-2M sa ukupno 20.762 rakete, a taj portal primećuje da je to bila velika količina čak i za standarde Hladnog rata.

U tekstu se dodaje da su, uprkos tome, kupovine u manjim količinama uobičajene u novom veku i da to potvrduju i primeri iz komšiluka.

Bugarska, koja po ekonomskoj moći i broju stanovnika u velikoj meri podseća na Srbiju - odlučila je da vojnu avijaciju obnovi nabavkom osam višenamenskih borbenih aviona F-16 kojima planira da zameni veliki broj različitih tipova letelica do sada korišćenih u ratnom vazduhoplovstvu (RV) te zemlje.

"Ta brojka neuporedivo je manja u odnosu na stanje u Bugarskom RV sa početka devedesetih godina prošlog veka. Samo jurišna avijacija te zemlje imala je tri puka avijacije dok, je povrh toga, lovačka avijacija imala za to vreme respektabilne kapacitete", navodi se.

Hrvatska je u vreme gradjanskog rata nabavila dve eskadrile Migova-21 da bi sada planirala održavanje jedne eskadrile višenamenskih borbenih aviona. U realnosti, ta zemlja "muku muči" sa održavanjem nekoliko ispravnih aviona Mig-21, "nedokučivog pedigrea ali sigurno starijih od pilota koji ih lete".

Državna zajednica koja je doživela i najveći sunovrat u tom smislu je BiH gde je i posle ujedinjenja dve entitetske vojske čitava avijacija svedena na dva helikoptera Mi-8 u letnom stanju - jedan iz Federacije i jedan nasledjen od Republike Srpske.

"U trenutku raspada Varšavskog pakta početkom poslednje decenije prošlog veka, Madjarska je mogla da računa na oko 1.000 letelica. Čitava borbena komponenta madjarske vojske danas je svedena na 14 iznajmljenih aviona Gripen C i D verzije", dodaje portal.

Vojska Velike Britanije je u vreme Pustinjske oluje koristila više od 800 aviona a sada su borbeni efektivi svedeni na 119 letelica. Ruska vojna avijacija je iz procesa raspada Sovjetskog Saveza izašla sa nešto više od 10.000 letelica dok sada koristi dva i po puta manje.

"Nove letelice jesu modernije i njihova borbena upotrebna vrednost je znatno veća, ali čak i masovna ruska vojska više u tom smislu ne može da računa na onu statistiku i zasićenost bojišta na koju je nekada mogla", dodaje taj portal.


 

Napiši komentar: