Početak sudjenja i nova optužba protiv Aung San Su Ći, dok hunta u Mjanmaru pojačava represiju

Cetvrtak , 2021-02-18 | 11:53:01




Svrgnuta civilna liderka Mjanmara Aung San Su Ći suočena je s novom optužbom i neregularnim početkom sudjenja, dok vojna hunta prikazivanjem sile i blokadom interneta pojačava represiju protiv demonstranata čiji protesti takodje dobijaju na snazi i širini, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE).
Sudjenje Aung San Su Ći i takodje svrgnutom predsedniku Mjanmara Vin Mintu, počelo je u tajnosti, iza zatvorenih vrata, u utorak, putem video konferencije bez znanja njenog advokata, piše Njujork tajms.Oni su suočeni sa, kako ističe američki list, opskurnim optužbama koje bi im mogle doneti šest, odnosno tri godina zatvora.Aung San Su Ći je optužena za kršenje uvoznih ograničenja pošto su voki-tokiji i druga strana oprema pronadjeni u njenoj vili.U utorak je protiv nje izneta nova optužba za kršenje zakona o prirodnim katastrofama zbog kontakata s velikim brojem ljudi tokom pandemije. Vin Mint je optužen je za kršenje ograničenja u vezi s prirodnom katastrofom.Prvi dan sudjenja izabranim liderima Mjanmara zaključio je vrtoglave dve nedelje u kojima je vojska, koja je vladala zemljom skoro pola veka pre nego što je podelila vlast s civilnom vladom, zatvorila stotine ljudi, ukinula gradjanske slobode stanovništvu i nepokolebljivo ignorisala milione demonstranata koji su ustali protiv puča, ukazuje Njujork tajms.Sudjenje svrgnutim liderima je, kao i u mnogim pravnim procesima u Mjanmaru, bilo ispunjeno nepravilnostima.Advokatu Aung San Su Ći prvo je rečeno da će sudjenje početi u ponedeljak, pa su ga naveli da veruje da će ipak biti u sredu, a onda je u utorak u 11 sati iznenada obavešten da se njegova klijentkinja pojavljuje na sudu putem video konferencije. Dok je dojurio u sud, sve je bilo gotovo, za manje od sat vremena.Policija u Mjanmaru podigla je novu optužnicu protiv Aung San Su Ći, dok su vojne vlasti intenzivirale represivne akcije protiv svojih protivnika, ističe Asošiejtid pres.Pravni manevar usledio je dve nedelje pošto je vojska preuzela vlast šokantnim zaustavljanjem krhkog napredovanja Mjanmara ka demokratiji koji je najviše bio primetan u mandatu Aung San Su Ći kao nacionalne liderke, ukazuje AP, dodajući da je hunta posle puča pojačala pritisak na demonstrante, uključujući nasilno razbijanje protesta i blokadu interneta.Vojska je treću noć zaredom blokirala internet od jedan sat posle ponoći do devet ujutro.Prošlih nedelja je takodje uvodila slične blokada, a i nešto manje uspešno je pokušala da blokira platforme društvenih medija, dok je pripremila nacrt zakona koji bi kriminalizovao mnoge aktivnosti na internetu.Suočeni s medjunarodnim pritiskom i velikim uličnim demonstracijama, vojni generali pojačali svoje akcije, piše Volstrit džurnal, ukazujući da su u prikazivanju sile tenkovi pojavili na ulicama Jangona, najvećeg grada Mjanmara, u nedelju i ponedeljak.Demonstranti već danima traže puštanje na slobodu Aung San Su Ći uprkos strahu od represije.Pokret za gradjansku neposlušnost se proširio i uključio vladine zvaničnike, zaposlene u železnici, sakupljače smeća, bankarske radnike, lekare i druge koji su se pojavili na demonstracijama u službenim uniformama.Od puča je privedeno oko 400 ljudi, uključujući izborne zvaničnike, studente, aktiviste i desetine članova stranke Aung San Su Ći, navela je neprofitna organizacija Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima.Dan posle nove krivične prijave protiv Aung San Su Ći i početka sudjenja, u sredu su na ulice najvećeg grada Mjanmara izašle hiljade demonstranata u najvećem iskazivanju prkošenja vojnoj hunti, ističe Tajms.U "kampanji pokvarenih automobila" organizovanoj preko društvenih mreža, vozači su svojim vozilima blokirali ulice kako bi sprečili kretanje bezbednosnih snaga po Jangonu, finansijskoj prestonici Mjanmara.Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija Tom Endrjuz (Andrews) upozorio je da bi izveštaji o dovodjenju vojnika u Jangon mogli dovesti do toga da situacija izmakne kontroli.Njegova upozorenja, ukazuje londonski list, usledila su posle eskalacije nasilja širom zemlje s izveštajima da su protiv demonstranata korišćeni gumeni meci i suzavac.Protesti su eskalirali dan posle nove optužbe protiv Aung San Su Ći, nakon što su demonstracije u Janonu bile manje početkom ove nedelje nego prošle, premda su bili nastavljene na ključnim lokacijama poput Centralne banke, jedne od vladinih institucija u kojoj štrajkuje značajan broj zaposlenih.Članovi pokreta za gradjansku neposlušnost u Mjanmaru usmerili su svoj gnev na Kinu koju demonstranti optužuju da pomaže generalima koji su svrgli Aung San Su Ći, ukazuje Fajnenšel tajms.Demonstranti su se prošle nedelje okupljali ispred kineske ambasade u Jangonu, tvrdeći da su generali marionete Pekinga.Na posterima je prikazivan kineski predsednik Si Djinping kako vodju hunte, generala Min Aung Hlaing kontroliše koncima kao lutku.Takodje je, ističe britanski list, pokrenuta kampanja za bojkot kineskih proizvoda, dok je bilo i poziva za napad na gasovod iz Kine.Isključivanje interneta je podstaklo spekulacije da se uz pomoć Kine postavlja "veliki zaštitni zid" za cenzurisanje, dok je portparol hunte naveo da Mjanmar ima dovoljno stručnjaka da to sam učini.Takodje se šire glasine da su avionima iz Kine dovezeni oprema za blokadu interneta ili kineski vojnici.Kineski ambasador je odbacio spekulacije, rekavši da "trenutni razvoj u Mjanmaru apsolutno nije ono što Kina želi da vidi".Obnavljanje antikineskog raspoloženja naglasilo je složeni odnos dve zemlje, čije su ekonomske veze sve jače, ocenjuje Fajnenšl tajms.Kina ima višedecenijsku istoriju prodaje oružja i tajnih poslova s pripadnicima vojne elite Mjanmara, ali je takodje imala čvrste, mada ponekad osetljive odnose sa srušenom civilnom vladom.Od prvog dana puča u Mjanmaru se sumnja u namere Kine, ističe Fajnenšel tajms.Kineski mediji su ranije puč i hapšenje civilnih lidera opisali kao "veliku rekonstrukciju vlade", dok je u Savetu bezbednosti UN, Kina zajedno s Rusijom, još jednim tradicionalnim saveznikom mjanmarske vojske, u početku blokirala rezoluciju za osudu puča, mada su kasnije Peking i Moskva podržali izjavu Saveta bezbednosti u kojoj je izražena "duboka zabrinutost" i pozvano na oslobadjanje zatvorenih zvaničnika.


 

Napiši komentar: