Ljubav kineskog naroda prema tradicionalnoj kulturi ispoljava se na različite načine, od povećanje pažnje studijama drevne književnosti i filozofije, preko uspona (nacionalnog) modnog trenda Guočao koji promoviše spoj modernog dizajna i elemenata tradicionalne kineske kulture, kao i kroz napredak u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, piše agencija Sinhua.

DREVNA MUDROST ISPOLJAVA NOVU ŽIVOST

Na Osmom Nišan forumu o svetskim civilizacijama, koji je krajem septembra održan u gradu Ćufu, u istočnoj kineskoj provinciji Šandung,  gosti iz Kine i inostranstva dobili su poseban poklon – tradicionalni kineski pečat na kojem je ugravirano njihovo ime i misli Konfučija.

Ovi prefinjeni pokloni napravljeni su u radionici za izradu pečata u gradu Ćufu. Jedan od zanatlija je dvadesetčetvorogodišnji Sung Vencung.

“Većina mojih kolega bila je mnogo starija od mene kada sam došao u radionicu pre šest godina”, kaže Sung i dodaje da je broj mladih koji se pridružuju radionici poslednjih godina u porastu.

“Mnogi od njih biraju ovaj posao zbog ljubavi prema tradicionalnoj kulturi”, naglašava.

Radionica trenutno izrađuje više od 10 miliona pečata godišnje, a  vrednost godišnje prodaje iznosi 180 miliona juana (oko 25 miliona američkih dolara).

Tu Keguo, istraživač na Šandung akademiji društvenih nauka, kaže da tradicionalna kineska kultura, uključujući Konfučijanstvo, može da bude nadahnuće za rešavanje zajedničkih problema sa kojima se suočava čovečanstvo u savremenom svetu.

TRADICIONALNA KULTURA POSTAJE NOVI MODNI TREND

Henan muzej u gradu Džengdžouu u središnjem delu kineske provincije Henan, primenjuje kreativne ideje u promociji kulturnih relikvija. Vrednost prodatih kutija iznenađenja koje sadrže “arheološka otkrića” premašila je 40 miliona juana od kada su puštene u prodaju krajem 2020. godine.

 “Spojili smo popularni koncept kutija iznenađenja sa kulturnim relikvijama kako bismo ljudima pružili priliku da iskuse radost iskopavanja relikvija koje su zatrpane zemljom”, kaže Sung Hua, direktor kulturnog i kreativnog odeljenja muzeja.

Trend Guočao je u usponu u Kini poslednjih godina. Guočao je prisutan na različite načine, od proizvoda vezanih za kulturu u muzejima, preko televizijskih programa posvećenih drevnoj kulturi, do tradicionalnog stila odevanja na modnim revijama.

ĐongMej Urbonja, Amerikanka koja živi u Pekingu, voli tradicionalni kineski odevni stil Hanfu.
Seća se kako je pre 10 godina, kada je došla u Kinu kao srednjoškolka, odeća u Hanfu stilu još uvek bila samo lep hobi. Zahvaljujući usponu stila Guočao, Hanfu postaje sve popularniji među mladim Kinezima, a ĐongMej je počela svakodnevno da nosi odeću u stilu Hanfu, a može i da kupuje različite vrste Hanfu odeće preko interneta.
“U Kini, tradicionalna kultura se ne posmatra samo kao istorija koja se pojavljuje na bini ili u filmovima, već kao novi modni trend koji je postao deo savremenog života”, ističe ĐongMej.

KULTURNA BAŠTINA OŽIVLJAVA
U učionicama Lungdun univerziteta u severozapadnoj kineskoj provinciji Gansu, studenti izvode predstavu – pojedini upravljaju pljosnatim lutkama pomoću štapova terajući ih da se popnu na “binu” – koja je izrađena od tekstilnog platna i osvetljenja iza njega, dok ostali sviraju gong, bubnjeve, oboe (suona), i druge instrumente.
Pozorište senki Daoćing u provinciji Gansu, koje datira iz perioda dinastije Han (202 p.n.e.- 220 n.e.), uvršteno je na nacionalnu listu nematerijalne kulturne baštine još 2006. godine.

Ovu vrstu umetnosti voleli su ljudi svih uzrasta u seoskim područjima.  Međutim, rastom popularnosti filmova i televizijskih emisija tokom ’80-tih, ova vrsta umetnosti je izgubila značaj i mnogi izvođači su promenili posao.  

Sreća se okrenula na stranu Pozorišta senki Daoćing 2020. godine kada je ovu vrstu umetnosti Univerzitet Lungdung uveo u svoje učionice i uložio u izdavanje kompilacije udžbenika i obuku talentovanih izvođača i osavremenio repertoar kako bi promovisao ovu vrstu umetnosti.

Studentkinja Džang Liang, 20, postala je glavni izvođač predstava senki posle dvogodišnje obuke. Savremena predstava pozorišta senki nazvana  “Prvi pucanj u Longjuanu”, koju izvode Džang i njene kolege studenti, osvojila je nagradu provincije za književnost i umetnost prošle godine.

“Budući naraštaj ne sme da propusti ove dragocene i prelepe vrste umetnosti”, smatra Džang.

Poslednjih godina, nekoliko oblika nematerijalne kulturne baštine je ugledalo svetlost dana. Prošle godine, Kina je ovlastila Univerzitet Tjenđin da izda prve diplome u zemlji za interdisciplinarne studije nematerijalne kulturne baštine.