Ona je u intervjuu agenciji Beta kazala da je deo nafte NIS i ranije nabavljao na slobodnom tržištu jer je ruska bila skuplja, a u poslednja dva meseca je udeo ruske nafte povećan jer je pojeftinila.

„Od 1. novembra NIS će nabavljati svu naftu koja nije ruska i već rade na toj nabavci, pa ne očekujem bilo kakve probleme u snabdevanju. Nafta može da se dopremi hrvatskih naftovodom JANAF ili preko luke Konstanca i na drugi način“, rekla je Mihajlović, koja je i potpredsednica Vlade Srbije.

Dodala je da cena derivata i sirove nafte ponekad nije u korelaciji kada derivat izadje na tržište jer je bilo dosta problema u transportu, zbog čega je povećavana cena i da su tek juče brodovi na Dunavu kod Belana mogli da se napune, ali do 70 odsto kapaciteta.

Mihajlović je rekla da je akciza na derivate smanjena za deset odsto i da „niko nije srećan što su cene derivata nafte ograničene“, ali da većina zemalja nalazi načine da kontroliše te cene, pa ih na primer Severna Makedonija menja svaka dva dana.

Ona je rekla da je gas velikim delom obezbedjen za predstojeću zimu i od 3,2 milijarde kubnih metara, od čega dve milijarde dolazi iz Rusije, pola milijarde je u skladištu u Madjarskoj, a 280 miliona u skladištu Banatski Dvor. Srbijagas će, prema sadašnjoj proceni morati, prema njenim rečima, da uveze milijardu kubnih metra gasa, a da je teško proceniti koliko će to da košta, obzirom da cena menja, ali će svakako trebati dodatnih 1,5 milijardi evra.

Do nedavno je, kako je rekla, bila procena da će Srbija do marta sledeće godine za uvoz struje i gasa potrošiti tri milijarde evra, a sada prema rastu cena procena ide do pet milijardi.

Pregovori oko zakupa kapaciteta za uvoz gasa iz Azerbejdžana su, prema njenim rečima pri kraju, i taj energent, oko 40-50 odsto domaćih potreba, će moći da se uveze po povoljnoj ceni kada se u septembru sledeće godine završi interkonekcija Niš-Dimitrovgrad.

U toku su, kako je rekla i razgovori oko zakupa visokonaponskih kapaciteta za uvoz 100 megavata struje iz te zemlje.

„Trudimo se da smanjimo uvoz struje, povećanjem proizvodnje i zbog toga je odobren uvoz uglja. Ako bi merama štednje uspeli da smanjimo potrošnju za 15 odsto uvozilo bi se samo nekoliko procenata“, rekla je Mihajlović.

Na pitanje zbog čega nije mogao da se sa Rusijom ugovori uvoz celokupnih količina gasa po povoljnoj ceni, Mihajlović je rekla da je bilo „opštih povika“ kada je taj ugovor sklapan, a da je i ranijih godina odredjena količina kupovana od Gasproma, ali na slobodnom tržištu.

Mihajlović je rekla da je u kontaktu sa bugarskim ministrom energetike i da on uverava da neće ometati tranzit gasa Balkanskim tokom, ali da, iako je to medjunarodni ugovor, ne može se sa sigurnošću reći šta će biti u decembru.

„Bugarska sada, koliko znam, pregovara sa Rusima oko ponovne kupovine njihovog gasa. Za sada Bugari ne diraju tranzit, ali sve je moguće i Srbija bi se u takvim okolnostima okrenula kriznom scenariju supstitucije gasa mazutom“, rekla je Mihajlović.

Srbija je, kako je rekla, 70 odsto gasifikovana, pet miliona ljudi živi na teritoriji koja ima pristup tom energentu. Plan je, prema njenim rečima, da se napravi interkonekcija sa svim okolnim zemljama, sa Severnom Makedonijom, Bugarskom Rumunijom, pa će se širiti i unutrašnja gasifikacija svih krajeva Srbije jer je taj energent više ekološki u odnosu na druge.

Mihajlović je rekla da je povećana cena struje za privredu sa 75 na 95 evra po megavat satu (MWh) i da je to bio jedini način da se obezbedi energetska sigurnost, a da se u Evropi ona plaća od 540 do 630 evra.

Na pitanje da li Elektroprivreda Srbije (EPS) može da plaća uvezenu struju obzirom na to da ima gubitak u ovoj godini i zaduženost od 1,5 milijardi evra, Mihajlović je rekla da je to državno preduzeće i da država ne može da dozvoli da EPS ne može da plati“.

Do sada je EPS, kako je rekla, na uvoz struje potrošio 1,5 milijardi evra, a procene su da cena može da raste i do 900-1.000 evra po MWh i taj novac za uvoz će država morati da obezbedi, možda tako što će smanjiti druge invetsicije.

„Kada sam došla u Ministarstvo pričala sam o ozbiljnim problemima u EPS-u čije su investicije bile skoro nula, gradi se jedna termoelektrana ‘Kostolac B3’ deset godina, a mnogo novca je išlo na održavanje, uglja nije bilo. EPS može da stane na zelenu granu kada izgradi reverzibilne hidroelektrane ‘Djerdap 3’ i ‘Bistricu'“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da se radi projektno-tehnička dokumentacija za te hidroelektrane i da su za izgradnju „Djerdapa 3“ zainteresovani Amerikanci.

„Djerdap 3“ bi, kako je rekla, trebalo da proizvodi 2.200 megavata, još po 200 megavata da proizvodi solarni panel i vetropark i ta hidroelektrana bi bila hibridna, reverzibilna i gradila bi se fazno, a prva faza sa 600 megavata mogla bi da bude završena 2025. godine.

Istakla je da bi izgradnja „Djerdapa 3“ koštala dve milijarde evra, ali da će se precizna cena znati kada bude gotova dokumentacija sledeće godine i da tada treba tražiti i izvor finansiranja. „Bistrica“ bi imala 600 megavata i po sadašnjoj proceni koštala bi, kako je rekla, 700 miliona evra.

„EPS mora da udje u strateško partnerstvo za gradnju obnovljivih izvora energije, tako da bude vlasnik 50 ili više odsto i balansira tu energiju“, rekla je Mihajlović.

Ona je rekla da za predstojeću zimu peleta ima više nego pre mesec dana i da vojska krči put u Medvedji, Knjaževcu i Bursu kako bi se obezbedio put do šume i seča drva za proizvodnju tog energenta.

„Od 110.000 domaćinstava koja koriste pelet 70 odsto je obezbedilo taj energent kome je ograničena cena na 320 evra po toni. Inspekcija kontroliše i tržište ogrevnog drveta koje koristi milion domaćinstava i ustanovljeno je da se više proda na crno i zato pokušavamo da uredimo tržište“, rekla je Mihajlović.

Odgovarajući na pitanje kako mogu da se podstaknu firme i gradjani da postavljaju solarne panele Mihajlović je rekla da „ova kriza pokazuje da solarni paneli mogu da pomognu, ne samo privredi, koja to zna nego i domaćinstvima koja u poslednjih šest meseci shvataju da će imati manji račun za struju kada ih ugrade, a kada isplate taj trošak da će plaćati samo fiksnu nadoknadu“.

Dodala je da veruje da će kriza pogurati instalisanje panela i da će Srbija biti zemlja sa mnogo kuća koje ih koriste jer ima mnogo „solarnih“ dana, više nego neke sunčane zemlje iz okruženja.

Država, kako je rekla, daje 50 odsto subvencija za njihovo postavljanje i mora da zadovolji sve finansijske zahteve za subvencijama, zainteresovanih za njihovo postavljanje.

Preporuke za mere štednje električne energije smanjenjem javnog osvetljenja i na niz drugih načina koje je dalo Ministartvo rudarstva i energetike i koje treba da se usvoje na Vladi, prema njenim rečima, nisu „posebno strašne“ i imaju za cilj da se uštedi 15 odsto potrošnje. Te mere, kako je rekla, već primenjuju sve druge države EU ili imaju tu kulturu štedenje.

„Državna preduzeća, kao EPS, Elektromreže Srbije, Srbijagas, Putevi Srbije i druga imaju obavezu da naprave plan kako da uštede 15 odsto potrošnje struje, a EPS da napravi plan kako da finansijski stimuliše ta domaćinstva koja u dnevnoj potrošnji učestvuju sa 42 dosto. Zbog toga je fokus na zameni stolarije, postavljanju panela i štednji kod te kategorije potrošača. Predložena ušteda, koja još nije obavezna, dnevno bi vredela 10 miliona evra“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da je Srbija trošila četiri puta više energije nego zemlje EU i da je sada to smanjeno na 2,9 puta.

Do sada je program energetske efikasnosti završilo 35.000 domaćinstava, što je prema njenim rečima, malo u odnosu na mogućnosti.

Mihajlović je rekla da će uredba o energetski ugroženom kupcu koju sada razmatra Ministarstvo finansija imati širi obuhvat i pomoćiće u plaćanju struje, gasa i toplotne energije, ne samo socijalno ugroženom stanovništvu, nego i drugima, stvarno ugroženima, bilo zdravstveno ili na drugi način.

Procena je, kako je rekla da će popust dobiti oko 200.000 domaćinstava za struju, oko 7.000-8.000 za gas i oko 10.000 za toplotnu energiju.

Na pitanje da li projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma treba ponovo pokrenuti i da li je u kontaktu sa kompanijom Rio Tinto, Mihajlović je rekla da nije u kontaktu sa tom kompanijom od kada je doneta odluka o zaustavljanju projekta.

„Od kada sam došla u Ministarstvo za mene je to bo jedan od najznačajnijih projekata i sve sam učinila da pokažem šta znači. Čini mi se da je bilo više dezinformacija o njemu, nego informacija i da je korišćen u političke svrhe, godinu dana pred izbore“, rekla je Mihajlović.

Istakla je da niko nema pravu informaciju o tom projektu jer studije nisu završene i dodala da je litijum kritična sirovina kao zlato, bakar, antimon i nafta i da je zbog toga trebalo dozvoliti da najveći stučnjaci kažu šta je Srbija izgubila zaustavljanjem tog projekta, a šta dobila.

„Mislim da studija (izvodljivosti) treba da se završi, a pitanje zaštite životne sredine je broj jedan. Ministarstvo je jasno reklo da od priče da će se otvoriti rudnik zlata na istoku Srbije sa onakvom tehnologijom neće biti ništa“, rekla je Mihajlović.