Novinarska udruženja saglasna u suštinskim stvarima

Novinarska udruženja u Srbiji saglasna su da je nužno obezbediti javnost vlasnistva nad medijima, potpuno povlačenje države iz vlasništva, zabranu koncentracije monopola i uspostaviti ravnopravni tretman svih medija na tržištu.

U zajedničkom saopštenju Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Lokal presa navodi se da je nužno izmenama zakonske regulative obezbediti transparentnost vlasništva nad medijima, a podaci o tome moraju biti dostupni javnosti.

To, kako se navodi, podrzaumeva nazive kompanija, procente njihovog udela i imena njenih vlasnika, bez obzira na to da li im je sedište u zemlji ili inostranstvu, ukidanje zakonske odredbe koja onemogućava većinsko vlasništvo stranaca nad medijima u Srbiji jer su strane kompanije već sada većinski vlasnici medija, a tom zakonskom odredbom se manipulise.

U saopštenju ANEM-a, NUNS-a, UNS-a, NDNV-a i Lokal presa navodi se i da su nužni zakonski mehanizmi koji bi sprečili stvaranje monopola na medijskom tržištu kroz donosenje posebnog zakona koji bi regulisao tu oblast ili jasno definisanje pravila u okviru ključnog medijskog zakona.

„Zakon treba da onemogući vlasnike da kroz kupovinu drugih medija na tržištu uspostave monopol. Zakonska regulativa ne sme da ograničava razvoj medijskih kompanija, ukoliko se medij nameće kvalitetom i na osnovu toga osvaja trziste“, navode novinarska udruženja.

Udruženja su saglasna da svi mediji treba da budu privatni, izuzev ustanova javnog servisa kada su, u skladu sa zakonom, u javnom vlasništvu.

„Time se stvara prvi uslov kojim se onemogućava politička kontrola nad medijima. Udeo drzave u medijima nije potreban ni u isključivom, ni u delimičnom, niti u mešovitom vlasništvu“, ističe se u saopštenju.

Država, kako se navodi, treba da podstiče i neguje privatno vlasništvo nad medijima i stvara povoljne zakonske i ekonomske uslove kako bi mediji opstali i razvijali se ali je, uprkos činjenici da joj Zakon o javnom informisanju ne dozvoljava da bude vlasnik medija, država zadržala akcije u velikom broju medija.

„Zakon o inorfmisanju predviđa da država može biti osnivač novinske agencije, a tu odredbu treba izbrisati“, navodi se u saopštenju.

„Strategija treba da predvidi potpuno povlacenje drzave iz vlasnistva u medijima i da oroči zavrsetak tog posla“, navodi se u saopštenju i precizira da to pored ostalog znači prodaju akcija i udela koje država ima u medijima i redefinisanje pozicije medijskih kuća koje su sada javna preduzeća.

Mediji u privatnom vlasnišstvu i mediji u kojima (u prelaznom periodu koji odredi Strategija) lokalne i centralne vlasti zadrže udeo u vlasništvu, moraju da imaju potpuno ravnopravan tretman na tržištu, navode medijska udruženja.

To, kako se navodi, podrazumeva jasno definisanje javnog interesa u medijskim i drugim zakonima i jasno utvrđivanje obaveze države (centralnih, pokrajinskih i lokalnih vlasti da izdvajaju određen procenat sredstava iz budzeta za medijske projekte od javnog interesa.

Novinarska udruženja zalažu se za formiranje nezavisnih tela na svim nivoima koja bi odlučivala o projektima kroz formiranje posebnih fondova za podsticanje programa i projekata od javnog interesa, kao i poreske i druge olakšice i finansijski podsticaji za medijske kuće.

U Beogradu je danas prvim od šest planiranih okruglih stolova, počela rasprava o izradi nacrta medijske strategije Srbije.