Zločini počinjeni pod Frankovom diktaturom mogli bi da se sude kao zločini protiv čovečnosti pošto je španska koaliciona vlada pristala da okonča amnestiju koja se primenjuje na najmračnije decenije u istoriji zemlje u 20. veku, piše londonski Tajms.

Vladajući socijalisti premijera Pedra Sančesa i levičarski savez Podemos potpisali su sporazum o nekoliko amandmana na Zakon o demokratskom sećanju, koji bi omogućio sudovima da istražuju zločine koji su se dogodili tokom 36-godišnje vladavine generala Franka, koja je okončana 1975.

Do sada su, dodaje Tajms, zločini povezani s tim periodom — uključujući progone, mučenje i ubistva više od 100.000 ljudi u takozvanom belom teroru tokom i nakon gradjanskog rata — bili imuni od krivičnog gonjenja prema Zakonu o amnestiji usvojenom 1977. godine.

Izmenama se kaže da svi zakoni moraju biti u skladu s medjunarodnim pravom, što znači da se amnestija ne primenjuje za „ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocid i torturu“.

Procesuiranje najvećeg broja zločina može biti teško jer su, ukazuje londonski list, mnogi počinioci mrtvi dok su streljački odredi, prisilni rad i koncentracioni logori postepeno ugašeni sredinom 60-ih.

Medjutim, prema rečima madridskog istoričara Alehandra Kiroge, mučenja je bilo sve do 1975. i neki od optuženih bi ipak mogli ići na sudjenje.

Ako bude usvojen s amandmanima, predlog Zakona o demokratskom sećanju, osmišljen da se bavi Frankovim nasledjem i finansira ekshumaciju hiljada žrtava sahranjenih u masovnim grobnicama, otvorio bi put tužiocima da istraže ratne zločine, genocid i mučenje počinjene tokom Frankove diktature, navodi Rojters dodajući da su amandmani u skupštinskoj proceduri.

Više od pola miliona ljudi je poginulo tokom gradjanskog rata 1936-39, a procenjuje se da je kasnije, tokom represije Frankove vlade, ubijeno oko 150.000 ljudi.

Iako je usvajanjem Zakona o amnestiji donesenog 1977. u okviru sporazuma poznatog kao „Pakt zaborava“ Španija nastojala da olakša tranziciju ka demokratiji posle Frankove smrti, to je sprečilo zemlju da se pozabavi svojom mračnom prošlošću.

Uprkos Paktu zaborava, ističe Rojters, Španija je bila pionir u upotrebi koncepta da su zločini poput genocida i mučenja toliko ozbiljni da se mogu krivično goniti preko granica, što je na kraju ohrabrilo druge zemlje kao što su Argentina ili Čile da istraže svoje zločine.

Bivši sudija Višeg suda Baltasar Garson pokušao je 2008. da istraži više od 110.000 nestanaka iz Frankove ere, ali su se njegovi napori završili tako što je bio optužen da je prekoračio svoj mandat istražnog sudije. Na kraju je oslobodjen 2018.

Usvajanje Zakona o demokratskom sećanju bilo je ključno obećanje španske administracije levog centra, ali se pokazalo da je dobijanje odobrenja u parlamentu teže nego što se očekivalo, piše madridski Pais, navodeći da koalicionoj vladi nedostaje radna većina u donjem domu španskog parlamenta i da će morati da traži podršku drugih stranaka.

Vlada će sada morati da pregovara s katalonskom republikanskom levicom ERC-om, kao i s baskijskom nacionalističkom partijom PNV u pokušaju da ih uključi u amandman koji je, ističe madridski list, podnesen tri dana pre 20. novembra, dana kada je Franko umro 1975.

ERC, koja je podržala administraciju premijera Sančesa u brojnim pitanjima, pozivala je da se ključni aspekti Zakona o amnestiji ponište kao uslov za podršku Zakona o demokratskom sećanju.

Izvori iz Podemosa navode da ne bi bilo razumno poništiti Zakon o amnestiji, na šta ERC poziva, izmedju ostalog i zbog toga što je zakon bio veliko dostignuće za demokrate u to vreme.

Izvori iz stranke ERC u Kongresu, medjutim, i dalje kažu da predložene promene ne idu dovoljno daleko, iako priznaju da su spremni da pregovaraju.

Socijalisti i Podemos podneli su oko 30 amandmana na Zakon o demokratskom sećanju, uključujući promenu imena Doline palih – kontroverznog mesta, koje je Franko izgradio navodno kao mesto pomirenja posle Španskog gradjanskog rata. Ali, ističe Pais, to je takodje postalo i počivalište diktatora i moćan simbol za krajnju desnicu, sve do njegove ekshumacije u oktobru 2019.

Amandmani takodje uključuju zabranu izlaganja portreta ili drugih umetničkih prikaza ličnosti povezanih s represijom iz Frankovog doba na javnim površinama i povlačenje počasnih odličja dodeljenih u okviru bezbednosnih snaga. Biće povučene i plemićke titule dodeljene za 33 ličnosti iz Frankovog režima.

Političari koji su učestvovali u podnošenju amandmana kažu da su svesni da s obzirom na protok vremena neće biti većih konkretnih pravnih posledica jer je većina odgovornih umrla, ali da će biti prilike da se utvrdi sudska istina što može imati reparativni i moralni efekat za porodice žrtava.

  //