U pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa, Stano je naveo da odredbe tog sporazuma strane “treba da sprovedu ekspeditivno, u dobroj veri i nezavisno jedna od druge” i dodao da su se lideri o tome saglasili u Ohridu, 18. marta 2023. godine.

“To uključuje osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) na Kosovu, što je najkonkretniji način da se obezbedi zaštita zajednice kosovskih Srba. Za žaljenje je što je, uprkos naporima EU i šire međunarodne zajednice, do sada došlo do veoma ograničenog napretka i Kosova i Srbije u sprovođenju obaveza koje su prihvatile ovim sporazumom”, naveo je Stano.

Stano je naveo i da je EU primila k znanju da je Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) usvojio nacrt Mišljenja kojim se preporučuje ulazak Kosova u Savet Evrope, i ukazao da o pitanjima u vezi sa tom organizacijom odlučuju njene članice.

Stano nije odgovorio na direktno pitanje da li je Srbija prekršila Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa glasajući protiv usvajanja nacrta Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope, na sednici Političkog komiteta PSSE 27. marta.

Jedna od odredbi Sporazuma o putu ka normalizaciji jeste da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Politički komitet PSSE je usvojio nacrt Mišljenja iako je Kosovo ispunilo samo jedan od tri uslova za ulazak u Savet Evrope – vraćanje 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani. Druga dva uslova – formiranje ZSO i revizija kontroverznih eksproprijacija u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu – označena su kao “post-pristupne obaveze Kosova”, što znači da Priština mora da ih ispuni posle prijema u Savet Evrope.