Sutra 15 godina od masakra u Srebrenici

U nedelju, 11. jula, navršava se 15 godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske u Srebrenicu, enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija i u kojoj je, potom, izvršen masakr nad stanovništvom.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u „srpskoj Srebrenici“, da grad „predaje srpskom narodu“ i da je „došlo vreme za osvetu Turcima“ na tom prostoru.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.

Krajem 2006. holandsko ministarstvo odbrane donelo je odluku da odlikuje 850 pripadnika holandskog bataljona, koji su 1995. bili stacionirani u vojnoj bazi Potočare. Većina tih vojnika odlikovanje je primila 4. decembra na ceremoniji u holandskom gradu Asenu, gde je otkrivena spomen ploča u njihovu čast, a neki od njih su odbili da prime odličja za angažman u Srebrenici.

U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio „zločin velikog obima“. U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju „zaštićenu zonu“ u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja i izručen Haškom tribunalu, dok je Mladić i dalje van domašaja Tribunala.

Suđenje Karadžiću počelo je 27. oktobra 2009. godine.

General Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef obaveštajne službe Glavnog štaba VRS uhapšen je 31. maja 2007. i izručen Haškom tribunalu, gde mu je počelo suđenje 26. februara 2010.

Za genocid na srebreničkim Bošnjacima Haški tribunal je, u junu ove godine, osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira Vojske i policije RS: Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.

Za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici u toku je suđenje i bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću.

Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen Dražen Erdemović, pripadnik 10. diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.

U martu 1998. Erdemović je osuđen na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji 16. jula 1995. godine na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije Žalbeno veće Tribunala donelo je novu presudu kojom je Krstić osuđen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.

Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.

General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile dokazanim da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula
1995. ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za pokolj Muslimana u Srebrenici.

Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na 9 godina zatvora.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, tada je sahranjeno 107 identifikovanih žrtava. U tom centru je do sada sahranjeno 3.749 osoba.

Komemoraciji, povodom desetogodišnjice obeležavanja tog zločina, prisustvovalo je više od 50 predstavnika država i međunarodnih organizacija, među kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić.

Komemoraciji nije prisustvovala bivšsa Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte u znak protesta što su glavni osumnjičeni i dalje bili na slobodi, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Bivši visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling je uoči odlaska sa te dužnosti uveo zakon prema kojem Memorijalnim centrom, koji se nalazi u Potočarima u RS, upravlja država BiH i njen upravni odbor.

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu.

Četiri godine kasnije, 31. marta 2010. Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid.

U junu 2007. porodice žrtava genocida u Srebrenici tužile su UN i Holandiju zato što su propustile da zaštite civile u toj enklavi. U postupku pred Holandskim sudom njihov zahtev je odbačen kao i zahtev da im se isplati odšteta za smrt bližnjih.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Državni parlament BIH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

Skupština RS je četiri dana uoči obeležavanja 15. godišnjice masakra u Srebrenici odbila da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje taj zločin.