Aleksić je naveo da je “član SNS-a Belivuk” pred sudom izjavio da je rušio u Savamali, da je radio po zadatku SNS-a u novobeogradskim blokovima i da je učestvovao u sprečavanju protesta opozicije, kao i da je sprečavao skandiranje protiv vlasti na tribinama Partizanovog stadiona.

“Zanimljivo je da je jedina odbrana vlasti od Belivukovih navoda to da ‘on ima pravo da laže u svojoj odbrani’ pred sudom. Možda on i laže, ali ono što je mnogo važnije jeste šta rade tužilaštvo i institucije povodom navoda Veljka Belivuka, koji nisu od juče, nego se pominju godinama unazad od rušenja u Savamali”, rekao je Aleksić.

Kako je saopšteno iz Narodne stranke, Aleksić je u Skupštini Srbije upitao i da li je ispitan šef smene “Avale”, dežurne službe u beogradskoj policiji, o noći u kojoj su srušeni objekti u Savamali i da li je taj šef obavestio načelnika beogradske policije Veselina Milića.

“Koja je uloga žandarma Nenada Vučkovića koji je zajedno sa Belivukom bio na tribinama, navijao, skandirao i komunicirao s njim, što je pokazano na suđenju Dijani Hrkalović? Ko su drugi šefovi koje pominju u toj prepisci, da li su to Aleksandar Vučić ili Andrej Vučić, da li je to Nebojša Stefanović”, rekao je Aleksić.

Aleksić je upitao da li je saslušan šef Pete uprave BIA Goran Colić, koji je na predlog generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, a i navijača koje je predvodila Belivukova grupa “Principi”, izabran u upravu Partizana kao predstavnik navijača.

“Da li su ispitani navodi da su Novak Nedić, Nenad Vučković i pokojni Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi. kja i Veljko Belivuk vežbali pucanje u kasarni u Pančevu? Da li su ispitani navodi iz policijske službene beleške u kojoj se kaže da Nedić traži od vlasnika demoliranog kluba ‘Komitet’ da ne prepozna pripadnike Belivukovog klana da bi se slučaj zataškao”, naveo je Aleksić.

Aleksić je upitao i da li je utvrdjeno ko je zbog toga proganjao pokojnog inspektora Dejana Jovića, koji je vodio istragu o tom slučaju, a vodio je i istragu o “ubistvu na šinama” za koje su bili optuženi Veljko Belivuk i Marko Miljković i uhapsio obojicu, ali su Belivuk i Miljković potom pušteni na slobodu i oslobodjeni u sudskom procesu.