“Najveći izazov u aktuelnom geopolitičkom trenutku sigurno je uvodjenje sankcija protiv Rusije. To je stvar koja se očekuje zato što bi Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU trebalo da prilagodi spoljnu i bezbednostnu politiku politici EU”, rekao je Kuhta u intervjuu za agenciju Beta.

Kuhta je rekao da Češka podržava otvaranje klastera 3 (Konkurentost i inkluzivan rast) i da je predložila da u decembru bude održana medjuvladina konferencija.

“Češka kao predsedavajuća zemlja EU samo može biti koordinator pozicija i napravićemo sve što možemo da bi se klaster otvorio. Češka ne povezuje to sa sankcijama (Rusiji), ali mislim da neke zemlje povezuju”, rekao je Kuhta.

Ocenivši da je Srbija ostvarila odredjeni napredak u nekim oblastima kao što su pravosudje i sloboda medija, iako “ima još stvari koje treba da se završe”, Kuhta je rekao da taj napredak treba da bude ocenjen i u novom izveštaju Evropske komisije, koji će biti predstavljen 12. oktobra.

“Želimo da kada ima napretka da se taj napredak vidi, da zemlja ima motivaciju da nastavi”, kazao je ambasador Češke, dodajući da će izveštaj biti “objektivan i bez ikakvih iznenadjenja”.

Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, Kuhta je ocenio da bi moglo doći do nekog napretka.

Ambasador je kazao da su EU i SAD pokazale veliku želju da se napravi neki napredak i da su bile vrlo aktivne u tom pogledu, podsetivši i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao u Pragu s predsednikom Francuske i nemačkim kancelarom.

“Izgleda da bi se moglo nastaviti sa razgovorima o nekom konkretnom predlogu i nadam se da ćemo neki napredak dobiti”, rekao je Kuhta.

Govoreći o nedavno održanom prvom sastanku Evropske političke zajednice u češkoj prestonici, Kuhta je ocenio da je to bila vrlo dobra ideja i prilika da se otvore diskusije i daju predlozi o zajedničkim problemima koje imaju sve zemlje u Evropi, pre svega na polju bezbednosti i energetike.

Taj format, prema njegovom mišljenju, omogućava regionu Zapadnog Balkana da bude deo rešenja koja se tiču obezbedjivanja energenata za Evropu i zajedničkog pristupa pregovorima oko njihove cene.

“Što se tiče evropske perspektive, svi koji do tada nisu bili sigurni u to da li EU postoji i da li ima budućnost, mogli su osetiti tu atmosferu u Pragu. Mislim da su svi videli ne samo da je EU jača nego pre februara ove godine, nego i da EU računa sa zemljama Zapadnog Balkana, da svi znaju da je to samo pitanje vremena kada će Zapadni Balkan postati deo EU”, rekao je Kuhta.

On, medjutim, nije siguran da, pored sastanka Evropske političke zajednice i medjuvladinih konferencija koje se planiraju do kraja godine, ima prostora za održavanje novog samita EU i Zapadnog Balkana na kraju češkog predsedavanja.

“Razgovaramo o tome, ali ako bi se napravile medjuvladine konferencije sa pojedinim zemljama ne bi bilo puno novih stvari koje bi se na tom samitu rešavale”, kazao je Kuhta.