AI je jedan od najvećih napredaka u vojnoj avijaciji od uvođenja na radaru slabo vidljivih letelica tehnologije “stelt” početkom 1990-ih, na koju se oslonilo Ratno vazduhoplovstvo. Iako tehnologija AI nije u potpunosti razvijena, već se planira flota sa više od 1.000 bespilotnih borbenih aviona, od kojih će prvi biti operativan do 2028. godine.

Simulacija borbe u vazduhu je ove nedelje bila priređena u vazduhoplovnoj bazi Edvards – ogromnom pustinjskom objektu gde je 1947. godine Čak Jeger (1923-2020) probio “zvučni zid”, a vojska razvila svoje najtajniju vazduhoplovno-svemirsku opremu. U tajnovitim simulatorima i zgradama sa slojevima zaštite od nadzora, nova generacija probnih pilota obučava AI da leti u ratu. Prvi čovek Ratnog vazduhoplovstva Kendal je tu došao da vidi kako veštačka inteligencija leti u realnom vremenu i da izjavi da ima poverenja u njenu buduću ulogu u borbama u vazduhu.

“Bezbednosni rizik je to nemati. Mi sada moramo da to imamo” – rekao je Kendal za Asošijeted pres pošto je sleteo eksperimentalni avion. AP i NBC su dobili dozvolu da prisustvuju tajnom letu pod uslovom da zbog operativnih bezbednosnih razloga to neće objaviti dok let ne bude završen.

F-16 pod kontrolom veštačke inteligencije, nazvan “Vista”, provozao je Kendala uz munjevite manevre brzinom većom od 900 kilometara na sat koji su stvarali pritisak na njegovo telo silom pet puta većom od gravitacije. Avion je zadate manevre obavioi skoro “rame uz rame” s drugim F-16 kojim su upravljali piloti dok su oba aviona jurila na udaljenosti od 300 metara jedan od drugog, pletući se jedan oko drugog pokušavajući da nateraju protivnika u ranjiv položaj.

Na kraju jednosatnog leta, Kendal je iskočio iz pilotske kabine s velikim osmehom. Rekao je da je video dovoljno da bi veštačkoj inteligenciji koja još uči, verovao da će odlučiti da li će ili ne u ratu lansirati oružje.

Mnogo je protivnika te ideje. Stručnjaci za kontrolu naoružanja i humanitarne grupe duboko su zabrinuti da bi veštačka inteligencija jednog dana mogla samostalno da bombama ubija ljude bez daljih konsultacija s ljudima, i traže veća ograničenja njene upotrebe.

“Široko je rasprostranjena i ozbiljna zabrinutost zbog ustupanja senzorima i softveru odluka o životu i smrti” – upozorio je Međunarodni komitet Crvenog krsta. Autonomno oružje “neposredan je uzrok zabrinutosti i zahteva hitan, međunarodni politički odgovor” – rečeno je dalje.

Kendal je rekao da će uvek postojati ljudski nadzor u sistemu kada se koristi oružje.

Prelazak na avione sa AI je zbog bezbednosri pilota, cene i strateških sposobnosti. Ako SAD i Kina dođu u sukob, na primer, današnja flota skupih lovaca s posadom biće ranjiva zbog napretka obe strane u elektronskom ratovanju, u svemiru i sistemima protiv-vazduhoplovne odbrane. Kineske vazduhoplovne snage su ubrzale da nadmaše američke, a gomilaju i flotu letećeg bespilotnog oružja.

Budući ratni scenariji predviđaju rojeve američkih bespilotnih letelica koje izvode rani napad na odbranu neprijatelja da bi SAD dobile mogućnost da prodru u vazdušni prostor bez visokog rizika po živote pilota. Ali tu promenu takođe pokreće novac. Ratno vazduhoplovstvo je i dalje u teškom položaku zbog kašnjenja proizvodnje i prekoračenja troškova za F-35 “Joint Strike Fighter” koji će koštati procenjenih čak 1,7 hiljada milijard dolara.

Manji i jeftiniji bespilotni mlaznjaci koje kontroliše veštačka inteligencija su put napred – rekao je Kendal.

Vojni operateri “Viste” kažu da nijedna druga zemlja na svetu nema AI mlaznjak poput njega, gde softver prvo uči na milionima podataka u simulatoru, a zatim testira svoje zaključke tokom stvarnih letova. Ti podaci o performansama u stvarnom svetu se zatim vraćaju u simulator gde ih AI ponovo obrađuje da bi naučio više.

Kina ima veštačku inteligenciju, ali nema naznaka da je našla način da pokrene testove aviona sa AI van simulatora. I, kao što i mlađi oficir prvo uči o taktici, neke lekcije se mogu naučiti samo u vazduhu – rekli su “Vistini” probni piloti.

“Dok zaista ne poletite, sve je to nagađanje” – rekao je glavni probni pilot Bil Grej. “I što vam je duže potrebno da to shvatite, to je duže potrebno pre da imate korisne sisteme” – dodao je on.

“Vista” je u septembru 2023. godine letela u prvoj probnoj borbi kontrolisanoj veštačkom inteligencijom, a od tada je bilo samo oko dvadesetak sličnih letova. Ali programi uče tako brzo iz svakog leta da neke verzije AI koje se testiraju na “Visti” već pobeđuju pilote u borbi aviona u vazduhu.

Piloti u ovoj bazi su svesni da u nekim aspektima možda obučavaju svoje zamene ili oblikuju budućnost u kojoj će ih biti potrebno manje.

Ali kažu da ne bi želeli da budu na nebu protiv protivnika koji ima letelice koje kontroliše veštačka inteligencija ako SAD takođe nemaju takvu svoju flotu.

“Moramo da nastavimo da trčimo i to brzo” – rekao je Kendal.