Bolnica u Merilendu je sinoć saopštila da se pacijent oseća dobro tri dana posle eksperimentalne operacije.

Iako je još prerano za procenu da li će operacija biti uspešna, ona je značajan korak u višedecenijskim naučnim razmatranjima o mogućnosti korišćenja životinjskih organa u transplantacijama.

Lekari Medicinskog centra Univerziteta Merilenda navode da je transplantacija pokazala da srce genetski modifikovane životinje može da funkcioniše u ljudskom telu, a da ne bude odmah odbačeno.

Pacijent Dejvid Benet, 57-godišnji majstor iz Merilenda, znao je da nema garancija da će eksperiment uspeti, ali je umirao, nije mogao da primi ljudsko srce i nije imao drugu opciju, rekao je njegov sin za Asošiejted pres.

„Izbor je bio smrt ili ova transplantacija. Želim da živim. Znam da su šanse za uspeh male, ali to je moj poslednji izbor“, rekao je Benet dan pre operacije.

On je juče samostalno disao, ali je još bio povezan na aparat koji pomaže njegovom novom srcu. Sledećih nekoliko nedelja biće od ključnog značaja, a lekari će pažljivo pratiti rad novog srca.

Trenutno postoji ogroman nedostatak ljudskih organa doniranih za transplantacije, zbog čega naučnici nastoje da ustanove kako da koriste životinjske organe. Prošle godine je u SAD obavljeno oko 3.800 transplantacija srca, što je rekordan broj.

Raniji pokušaji transplantacija organa sa životinja na čoveka nisu uspeli, uglavnom zato što bi tela pacijenata brzo odbacila životinjski organ.

Poznat je slučaj teško bolesne bebe iz 1984. godine, koja je živela 21 dan nakon što joj je presadjeno srce pavijana.

Sada je razlika u tome što su hirurzi iz Merilenda koristili srce svinje čiji su geni modifikovani kako bi iz njenih ćelija bio uklonjen šećer zaslužan za brzo odbacivanje organa.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.