Takvi, kako su naveli, dvostruki standardi samo podstiču dalju represiju miliona ljudi u tom regionu.
Ova organizacija objavila je danas godišnji izveštaj na konferenciji za novinare u svojoj kancelariji u Bejrutu, glavnom gradu Libana.
Svake godine u izveštaju se dokumentuju i analiziraju kršenja i zloupotrebe ljudskih prava širom sveta.
U izveštaju, Amnesti je pozvao međunarodnu zajednicu da pozove na odgovornost one koji krše ljudska prava na Bliskom istoku i u Severnoj Africi i da se pozabavi pitanjem migracije bez diskriminacije.
“Odmah su otvorili svoje granice da prime izbeglice iz Ukrajine”, rekla je novinarima zamenica šefa Amnestija za Bliski istok i Severnu Afriku Aja Majzub.
To je, kako je navela, potpuno suprotno od tretmana izbeglica i migranata koji pokušavaju da pobegnu iz ratom razorene Sirije, haosa u Libiji ili ekonomskog sloma u Libanu.
Ona je u razgovoru za Asošiejted pres pohvalila međunarodnu zajednicu što je “osudila napade ruskog predsednika Vladimira Putina na civile u Ukrajini”, uključujući sistematsko mučenje i ubijanje u okupiranim regionima.
Ali, kako dodaje, tako snažan odgovor je izostao tokom 12-godišnjeg brutalnog građanskog rata u Siriji.
“To je podstaklo kulturu nekažnjivosti i osnažilo Putina da počini zločine koje je počinio u Ukrajini”, rekla je ona.
U izveštaju se navodi da su bliskoistočne vlade iskoristile situaciju tokom prošle godine i pojačale represiju nad disidentima.
Amnesti osudjuje i iranske vlasti zbog pritvaranja više od 20.000 ljudi koji su učestvovali u višemesečnim antivladinim protestima, nakon smrti Mahse Amini u pritvoru moralne policije.
Izveštaj takodje osudjuje i Saudijsku Arabiju jer je javno “promenila svoj imidž da bi pridobila strane investicije”, dok nastavlja obračun sa aktivistkinjama koje se bore za prava žena.
Izrael je u izveštaju kritikovan zbog racija koje targetiraju Palestince na okupiranoj Zapadnoj obali.
U Libanu, Amnesti je osudio vlasti zbog eskalacije retorike protiv sirijskih izbeglica i kvir zajednice.
