Politički analitičar Dušan Janjić rekao je agenciji Beta da se poslednji kratkotrajni sukobi razlikuju po tome što je Beograd u celu priču „uključio helikoptere i Žandarmeriju“ i da je time pokazao spremanost da upotrebi silu na teret Kosova.

„Tu postoji potencijal da se razvije neki lokalni dugogodišnji oružani sukob i sa zastojima u pregovorima. Ali objektivno, uslova za sam rat širih razmera na Kosovu nema, neće ga biti. Kosovo uvek služi da se, kako se kaže, potpali vatra a da se onda baklja baci na drugu stranu“, rekao je Janjić.

Politički analitičar iz Prištine Azem Vlasi smatra da pravog i ozbiljnog sukoba na Kosovu neće biti.

„Radi se o sporadičnim slučajevima dirigovanim iz Beograda… Pre nekoliko dana u vezi sa registarskim tablicama, sada u vezi sa radom policije koja se bori protiv privrednog kriminala i njenoj akciji protiv šverca i švercera. Glavni cilj Beograda je da na ovaj način onemogući pristup svake institucije vlasti Kosova na severu“, smatra Vlasi.
Vlasi je dodao da se tu radi, pre svega, o odnosima izmedju Prištine i Beograda, odnosno Kosova i Srbije, ali da je srpska strana „ohrabrena“ verbalnom podrškom od Rusije.

„Rusija ima principijelan stav da sve što bude preduzela Srbija prema Kosovu ima podršku Rusije. Medjutim nema direktnog angažovanja Rusije jer ona ipak, koliko god bila zainteresovana da destabilizuje Kosovo i druge u regionu u inat zapadu, zna crvenu liniju i ne ulazi u otvoreni sukob ovde sa zapadnim strukturama kao što su NATO i KFOR“, rekao je on.

Janjić, medjutim, smatra da je to, pre svega, lokalni sukob Srba, Albanaca, Kosova i Srbije oko pitanja kontrole teritorije i statusa, iako ne negira i umešanost drugih činilaca.

„Naravno da u njemu uvek ima interesa, manjih ili većih, i drugih igrača. Od susednih zemalja, preko NATO-a, jer su skoro sve države osim Srbije članice NATO, a de fakto Kosovo je na neki način proizvod NATO“, rekao je on i dodao da umešanost Rusije i njenih interesa da destabilizuje i umanji ulogu NATO daje tom sukobu i dimenziju koja je šira od regionalnog.

Kao dokaz da postoji i uticaj stranih faktora, Janjić je podsetio da je ruski ambasador u Srbiji prisustvovao proveri spremnosti jedinica Vojske Srbije u kriznim momentima dok je na severu Kosova bilo nereda, dok američke i britanske diplomate u Prištini otvoreno podržavaju poslednje akcije kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Govoreći o tome koliko su gradjani zaista informisani o tome šta se na Kosovu dešava, Janjić je ocenio da je stanje u albanskim medijima na Kosovu, ali i u Albaniji, mnogo bolje i po kvalitetu i po obimu nego informisanje u Srbiji.

„Više se zna, ali naravno ima i više poltičkih spekulacija pošto jer je to vezano za prirodu novinarstva. Kada je u pitanju Beograd i Srbija mi imamo tačno tu podelu – ovu su režimski mediji – koji rade po, da kažemo, instrukciji vlasti… Pošto režimski mediji pokrivaju najveći deo publike, onda su oni postali kontejner za sve i svašta, i vi tamo nemate istinu“, rekao je on.

Vlasi je naveo da srpski mediji nisu objektivni kada je reč o Kosovu i da su pod kontrolom vlasti.

Kao primer je naveo nedavne sukobe na severu i dodao da su oni tada taj dogadjaj predstavili „kao da je policija Kosova krenula u akciju širokih nasilnih razmera protiv Srba“.

Prištinski analitičar smatra da su svi ti uznemirujući dogadjaji „crveni alarm“ da se Evropska unija i naročito Sjedinjene Američke Države uključe u pitanje odnosa Kosova i Srbije i tako omoguće nastavak dijaloga.

„Srbija ima cilj da neprestano izaziva ekscese, da se ometa dijalog, imajući u vidu da se nalazi u predizbornom periodu za izbore u aprilu sledeće godine. Srbija ne želi da okonča dijalog finalnim sporazumom koji bi svakako podrazumevao priznanje Kosova“, rekao je on.

Janjić smatra da će pre bilo kakvog uključivanja Brisela i Vašingtona prvo treba očekivati nastavak i povećanje tenzija jer je 2022. godina izbora.

„Ove tenzije nisu proizvod lokalnih izbora na severu, one moraju da se produže do opštih izbora u Srbiji, pa će biti vanredni parlamentarni. Definitivno je u ovoj igri trenutno izgubio Kurti, pa će biti i vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu… Drugo, imate izbore u Bosni, imate izbore u Crnoj Gori, imate ceo Zapadni Balkan iduće godine u izborima“, rekao je on.

On je ocenio da će cela naredna godina biti prožeta izbora i „bezbednosnim marketingom“ ali da EU neće ulaziti u, kako se izrazio, „taj brlog“, već će sve pokušati da reši birokratski.

„Što se tiče Amerikanaca, njima je prioritet da se nekako stvore uslovi za izbore u BIH i da se malo promeni taj odnos snaga u korist porodice Izetbegović i Dodika, i mislim da će u tome i uspeti – to će biti njihov glavni fokus, sve ostalo držaće pod ‘pritiskom lonca’ – malo će puštati paru, dozvoljavaće da se para pusti ali neće se neposredno uključivati u demilitarizaciju procesa“, rekao je on.

Procenjujući mogućnosti za nastavak dijaloga u tim okolnosti, Janjić je rekao da će biti „fingiranja dijaloga“ ali da je i to bolje nego postavljanje barikada.

„Ne treba očekivati realni dijalog jer se realni dijalog ne može završiti dok se ne obave ovi drugi poslovi. Tema je Srbija, stanje u Srbiji, poštovanje demokratije, autoritativni režim, s jedne i truleća ekonomija s druge strane…“, rekao je on.

Vlasi je naveo da kosovska strana treba da odgovori na svaki poziv iz Brisela za nastavak dijaloga ali da ne vidi šanse za uspešan dijalog i pozitivne korake.

„Svi ovi ekscesi koje organizuje Srbija u funkciji su pokazivanja da kosovska vlast ne treba da rukovodi Srbima… Krajnji cilj Vučića i beogradskih vlasti je da se formira Zajednica srpskih opština kao mehanizam koji institucionalno povezuje kosovske Srbe sa beogradskom vlašću, i da polako kosovske Srbe, izvuče iz ustavnog i institucionalnog sistema Kosova“, ocenio je politički analitičar iz Prištine.

//