Hose Ignasio Toreblanka iz Evropskog saveta za međunarodne poslove (ECFR), čije mišljenje u izveštaju iz Brisela prenosi španska novinska agencija EFE, velike teškoće vidi u činjenici da se “ne zna kada će biti okončan rat u Ukrajini, ni pod kakvim uslovima” i u tome što “ostaje nepoznanica koji deo ukrajinske teritorije će ući u EU i da li se ratni sukob može potom ponovo razbuktati”.

EFE navodi i da je “u toku rasprava o proširivanju EU, uključujući francusko-nemački plan da se stvori Unija u više brzina, ustrojena na četiri koncentrična kruga”, dok “briselske laboratorije ideja Evropski centar za politike (EPC) i Centar za evropsku političku strategiju (CEPS) predlažu varijantu proširivanja u četiri etape”.

Analitičarka EPC Berta Lopes Domenek veruje da je Crna Gora “jedina zemlja kandidat s perspektivom da uđe u članstvo 2030. godine”, kada bi proširivanje moglo da se ostvari prema mišljenju predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.

U izveštaju se navodi da je rat u Ukrajini podstakao geopolitički interes EU za prijem novih članica, kao i stavovi Toreblanke da Moldavija ima veoma slabe izglede, a da je “uzdržan kad je reč o mogućnosti učlanjivanja zemalja Zapadnog Balkana, pošto pregovori s njima traju već tri decenije od raspada bivše Jugoslavije”.

Berta Lopes i Toreblanka su takođe “ubeđeni da će politička težina koju krajnja desnica dobija u EU ugroziti proces proširenja, kako zbog predstojećih izbora za Evropski parlament, tako i zbog njenog ulaska u sve veći broj vlada članica Unije”.

Oni navode da krajnje desni poslanici i političari to mogu da učine “ne zato što su proruski, već prevashodno zato što se zalažu za jačanje samostalnosti država (članica EU)” i da “otud mogu da zakoče produbljivanje unutrašnjih struktura Unije”, što je preduslov za proširivanje.

Španska novinska agencija navodi da Belgija, predsedavajuća EU, želi da u junu budu otvoreni pristupni pregovori sa Kijevom i Kišinjevom, i dodaje da “tri diplomatska izvora koje je konsultovala smatraju to izvodljivim, ali priznaju da je Mađarska, glavni saveznik Moskve u Briselu, i dalje uzdržana, dok članice Unije moraju jednoglasno da usvoje takvu odluku”.