Ogorčeni sukob Izraela i Irana dugo je bio ograničen na tajna ubistava, drske sajber-napade, sabotaže nuklearnog programa Irana i ratovanje preko posrednika. Ali ta uglavnom prikrivena borba izbila je na videlo tokom vikenda napadom Teherana dronovima i raketama na Izrael.

Direktan napad Islamske Republike na jevrejsku državu bez presedana, kao odgovor na smrtonosan napad Izraela na zgradu Konzulata Irana u Siriji, doveo je Sjedinjene Države i njihove saveznike do toga da se bore da izbegnu širi sukob dok svet čeka da vidi šta sledi – piše NBC.

Ratni kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanjahua sastao se u ponedeljak da proceni svoje mogućnosti. Zapadni lideri su pozvali na uzdržanost, a predsednik SAD Džozef Bajden je upozorio svog izraelskog kolegu da ne napada Iran i jasno stavio do znanja da se Vašington neće pridružiti kontranapadu. Ipak, jedan izraelski zvaničnik je rekao za NBC da bi odgovor mogao biti “neminovan”.

Dok su Izrael, SAD i druge savezničke snage oborili skoro sve iranske bespilotne letelice i projektile korišćene u napadu, posledice napada su ipak veoma velike. U očima nekih spoljnopolitičkih jastrebova, napad Irana bi se mogao shvatiti kao teška provokacija koja zahteva žestok odgovor. Ali, drugi analitičari upozoravaju da bi, ako Netanjahu odluči da uzvrati jak udarac, to moglo da gurne širi Bliski istok u rat usred izraelske razorne višemesečne vojne kampanje u Pojasu Gaze.

Stvari se komplikuju, a iranske namere nisu sasvim jasne. Posle napada na Izrael neki analitičari tvrde da je baraž iz vazduha izgleda prvenstveno bio izveden tako da ojača poziciju vlasti pred domaćim tvrdolinijašima i da odvrati neprijatelje u regionu, ali kalibrisan tako da ne dovede do šireg rata.

“Iran shvata da je relativno slab u regionu i zato je morao da se pobrine da akcija koju preduzme bude dovoljno značajna da pošalje veoma snažnu poruku, ali ne toliko uspešna da bi pozvala na osvetu ne samo Izraela, već i izraelskih saveznika”, rekao je za NBC Rodžer Šanahan, analitičar za Bliski istok sa sedištem u Australiji.

Vilijem F. Veksler, viši direktor programa za Bliski istok u Atlantskom savetu, istraživačkom centru za međunarodne odnose, na sličan način tvrdi da priroda akcije Teherana govori sama za sebe.

“Iran je poslao nepogrešiv signal da želi da izbegne dalju eskalaciju koja bi mogla da izazove istinski regionalni rat” – rekao je Veksler u analizi. “Odabrao je napad dugog dometa kojeg bi lako mogla osujetiti poznata izraelska odbrana i nije gađao objekte SAD”.

Teheran koji zvanično ne priznaje postojanje Izraela i dugo se zalagao za palestinsku stvar i slavio Hamasov napad 7. oktobra na jug Izraela kao “pobedu”, radio je na tome da svoj napad prošlog vikend predstavi kao “legitimnu” i “odgovornu” reakciju Izraelu koji je bombardovao iranski konzulat u Siriji. Zapad bi trebalo da bude “zahvalan” zbog iranske uzdržanosti – rekao je u ponedeljak portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Naser Kanaani.

Ipak, neki u Teheranu su iranski napad opisali drastičnije. “Odlučili smo da napravimo novu jednačinu” u odnosima s Izraelom – rekao je šef Revolucionarne garde.

Izrael se borio protiv svog najvećeg neprijatelja Irana kroz tajne operacije i preko posredničkih država, kao i upozoravajući Teheran na svoje namere dok je Iran razvijao nuklearni program. Iran je dugo insistirao da je njegov nuklearni program miroljubiv, ali Izrael to odbacuje.

Preko svojih zastupnika, pre svega Hezbolaha, moćne i dobro naoružane političke partije i militantne grupe u Libanu, Iran je udario na Izrael. Ali pre nedelje, nijedna strana nije otvoreno i direktno napala drugu kod kuće – ukazuje NBC.

“Region ulazi u neistraženo područje gde ne važe prethodna strateška paradigma i pravila angažovanja” – rekla je Amal Saad, predavačica na britanskom Univerzitetu u Kardifu u postu na platformi “X”. “Bez obzira šta Izrael bude uradio, nema povratka na pređašnji status” – smatra Saad.

Zapadni lideri žele da Izrael pokaže uzdržanost u odgovoru na napad Irana. 

Američki zvaničnici rekli su za NBC da je Vašington zabrinut da bi Izrael mogao da brzo odgovori bez razmišljanja o potencijalnim posledicama, a Bajden je rekao Netanjahuu da SAD neće učestvovati u ofanzivnim operacijama protiv Irana – rekao je visoki zvaničnik administracije.

Iran je dugo smatrao da je njegov raketni arsenal vrhunska kartu za odvraćanje i pretnja njegovim protivnicima, ali uspeh Izraela u odbrani od stotina iranskih projektila izazvao je sumnje u vojnu moć Teherana. U uvodniku za “Volstrit džornal” bivši komandant američke Centralne komande je tvrdio da je iranski napad bio prikaz slabosti.

“Ranjivost iranskih snaga je razotkrivena, a posledica toga je da je režim ozbiljno oslabljen” – napisao je penzionisani general marinaca Kenet F. McKenzi – Mlađi. “Izrael je ojačan zapanjujućim prikazom svoje vojne kompetencije što je upečatljiv kontrast sa onim viđenim 7. oktobra” – kada ga je napao palestinski Hamas.

Napad 2019. godine na Saudijsku Arabiju snaga Hutija koje podržava Iran, za koji su SAD i Izrael okrivili Iran, bio je mnogo efikasniji. U tom napadu, za koji je Iran negirao odgovornost, bespilotne letelice su pogodile ključna saudijska naftna postrojenja, probijajući sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane proizvedene u SAD. Taj slučaj je izazvao zabrinutost u Vašingtonu i regionu da iranske flote raketa i dronova predstavljaju rastuću pretnju.

U mnogim aspektima, Iran i Izrael su na putu sukoba skoro pola veka.

Izrael i Iran su neprijatelji još od Islamske revolucije krajem 1970-ih. Iranski teokratski režim obećao je da će izbrisati jevrejsku državu s mape, a Izrael i SAD već dugo optužuju Teheran za finansiranje terorističkih organizacija i njegovih naoružanih zastupnika na Bliskom istoku, uključujući Hamas i Hezbolah.

Ali, neprijateljstvo Izraela i Irana nikada nije poraslo na nivo vojne konfrontacije licem u lice. Umesto toga, dve zemlje su izvodile skrivene napade jedna na drugu na kopnu, moru, u vazduhu i u sajber-prostoru.

Iran rutinski cilja na Izrael kroz svoju “Osovinu otpora” – mrežu koja proširuje uticaj Teherana širom arapskog sveta.

Dok je Iran negirao da je imao ulogu u Hamasovom terorističkom napadu 7. oktobra na Izrael, a visoki zvaničnik Hamasa rekao da Iran nije naredio ili odobrio tu operaciju, i Izrael i Sjedinjene Države kažu da je Teheran bio saučesnik u tom napadu jer je naoružavao i godinama obučavao Hamas.

Posle 7. oktobra Izrael je zaključio da njegovo prethodno ciljanje iranskih pošiljki oružja Hezbolahu u Libanu i druge tajne akcije nisu uspele da u dovoljnoj meri odvrate Iran što je navelo Izarel da ovog meseca krene na oficire Revolucionarne garde u diplomatskom kompleksu u Damasku – rekli su bivši američki zvaničnici i regionalni stručnjaci.

Retkost je da Iran tako direktno napada, čak i kada su likvidirani njegovi viši komandanti. Godine 2020, kada su SAD dronom u Bagdadu ubile moćnog teheranskog generala Kasima Sulejmanija, Iran je uzvratio raketama na iračke baze u kojima su smeštene američke trupe, pri čemu je ranjeno 100 ljudi.

Rat u Gazi je podigao tenzije između Irana i Izraela na nove visine, pre no što je u izraelskom udaru na diplomatski kompleks Teherana u Damasku 1. aprila poginulo najmanje sedam iranskih vojnih oficira, uključujući dva najviša komandanta.

Iran se zakleo na osvetu i to obećanje je ispunio u subotu. Sada je pitanje kako će Izrael odlučiti da odgovori – zaključuje NBC.