Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, vojna intervencija Srbije se u tom slučaju smatra malo verovatnom, ali se predvidja da bi bili potrebni vazdušni napadi, uz dodatne troškove od oko 24 milijarde dolara.

Kada se govori o BiH kao mogućoj članici NATO, medjuetnički sukob se smatra najvećim potencijalnim vojnim izazovom.

Studija iznosi različite hipotetičke scenarije takvog razvoja dogadjaja pod uticajem stranih faktora: od podrške Srbije “iredentistički orijentisanom lokalnom stanovništvu”, podrške Rusije etničkom separatizmu do talasa nasilja nastalog pod uticajem radikalnih islamista.

“Srbija se navodi kao jedina potencijalna spoljna pretnja, ali veoma malo verovatna jer je Beograd danas u Partnerstvu za mir, saradjuje sa NATO i nalazi se na putu evropskih integracija”, dodaje se u tekstu.

CSIS procenjuje da Vlada u Sarajevu ima relativno slabe vojne snage, mali vojni budžet i ekonomiju u teškom stanju, ali da bi BiH mogla da zatraži podršku NATO ako postane članica Alijanse.

“Zanimljivo je da nigde ne implicira da bi oružanu pobunu izveli Srbi, Bošnjaci ili Hrvati. Ipak, autori iznose i hipotetički scenario po kome bi ‘buduća ultranacionalnistička vlast’ u Srbiji mogla da se umeša u sukobe u BiH ukoliko bude potredno da zaštiti Srbe od ‘sektaškog nasilja, islamskog ekstremizma i sekularnih napada’. U takvom scenariju, procenjuje se da bi Srbija sa četiri teško naoružane brigade i vazduhoplovstvom mogla vrlo brzo da pobedi lako naoružane snaga BiH. Očekivana bi bila i pomoć Rusije Srbiji u tehnici i vojnim savetnicima”, smatraju analitičari.

Tu bi na scenu stupili vazdušni udari NATO i SAD. Vodeći se iskustvima iz bombardovanja Srbije 1999. i ratova u Iraku i Avganistanu Centar za strateške i medjunarodne studije predvidja da bi takva akcija naterala srpske vojne snage da se kriju.

Troškovi vazdušnih napada iznosili bi 24 milijarde dolara, a troškove bi podjednako snosili SAD i ostale zemlje članice NATO-a.

U okviru programa medjunarodne bezbednosti, autor Mark Kansian i njegov saradnik Adam Sakston uradili su prognoze kako bi moglo da izgleda širenje NATO, u kontekstu potrebnih vojnih snaga i novca za jačanje odbrambenih sposobnosti saveznika ili pak mirovnih operacija. Autori su se bavili postojećim vojnim snagama NATO-a i Rusije, kao i potencijalnim žarištima ukoliko dodje do širenja Alijanse.

Kao države koje mogu postati deo NATO navode se Švedska, Finska, Ukrajina, Gruzija i Bosna i Hercegovina. Od evropskih zemalja izostavljeni su Srbija, Belorusija, Moldavija, Irska, Švajcarska i Austrija.   //