Osvajanjem Mičigena na jučerašnjim predsedničkim izborima, Tramp je obezbedio 292 elektorska glasa, a za povratak u Belu kuću bilo mu je dovoljno 270. Haris je osvojila 224 elektorska glasa.

Od sedam “kolebljivih država” koje su presudno uticale na ishod izbora, Tramp je pobedio u svim u kojima je AP do sada proglasio pobednika – Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Džordžiji i Severnoj Karolini.

Pobednik još nije poznat u dve “kolebljive države” – Arizoni i Nevadi, a Tramp, predsednik od 2017. do 2021. godine, ima prednost u obe.

Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, tri države iz “pojasa rđe”, koji je taj neformalni naziv dobio zbog propadanja nekada moćnog industrijskog sektora posle 1980. godine, imale su presudan uticaj na ishod izbora i 2016. i 2020. godine.

Tramp je 2016. postao predsednik pre svega zahvaljujući pobedi u te tri tradicionalno demokratske države. U sve tri je tadašnju kandidatkinju demokrata Hilari Klinton pobedio sa manje od jedan odsto razlike – 0,23 odsto u Mičigenu, 0,72 odsto u Pensilvaniji i 0,77 odsto u Viskonsinu.

Na izborima 2020. godine, demokrata Džozef Bajden je pobedio Trampa jer je uspeo da osvoji i Viskonsin (sa 0,6 odsto razlike) i Pensilvaniju (1,2 odsto) i Mičigen (2,8 odsto).

Prema projekcijama Asošiejted presa, Tramp je na jučerašnjim izborima ponovo uspeo da osvoji sve tri države, Pensilvaniju sa oko 2,0 odsto razlike, Mičigen sa oko 1,5 odsto, a Viskonsin sa manje od 1,0 odsto razlike.

Tramp je do sada pobedio u 28 od 50 saveznih država, a Kamala Haris u 18. Pobednik još nije proglašen u četiri države, među kojima su Mejn i Aljaska, uz Arizonu i Nevadu.

Tramp je zabeležio trijumf u saveznim državama Teksas, Florida, Pensilvanija, Ohajo, Džordžija, Severna Karolina, Mičigen, Indijana, Viskonsin, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina, Misuri, Alabama, Luizijana, Ajova, Kanzas, Arkanzas, Oklahoma, Ajdaho, Juta, Montana, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Vajoming, Misisipi i Zapadna Virdžinija.

Haris, potpredsednica SAD, pobedila je u saveznim državama Kalifornija, Njujork, Ilinois, Nju Džersi, Virdžinija, Vašington, Masačusets, Minesota, Kolorado, Oregon, Merilend, Konektikat, Nju Meksiko, Roud Ajlend, Nju Hempšir, Havaji, Vermont, Delaver, i u Distriktu Kolumbija (glavni grad Vašington).

Nijedan od tih rezultata ne predstavlja iznenađenje.

Teksas, Florida i Ohajo, ranije uglavnom “kolebljive države” koje su imale znatan uticaj na ishod izbora, ovaj put nemaju takav značaj jer je Tramp u sve tri bio ubedljiv favorit.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Haris (60) ili za Trampa (78), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima – ove godine za Haris ili Trampa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.

U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.