On je radiju Sto plus rekao da su dosadašnji nalazi na ovom lokalitetu veoma značajni jer pružaju podatke o vremenu kada je groblje moglo nastati.
„Otkrivena groblja datiraju iz perioda od 12. do kraja 17.veka, ali pronašli smo i fragmente praistorijske keramike iz bakarnog doba. Pronađena su dva rimska spomenika, nekoliko rimskih novčića, dugmad od bronze i srebra, kao i jedan vizantijski ključ, što ukazuje da se i u vremenu vizantije nešto dešavalo na ovom tlu, ali teško možemo da utvrdimo i o čemu se radi“, naveo je Vidosavljević.
Dodaje da je krajem septembra prošle godine došlo do devastacije ovog lokaliteta, kada je uništen veliki broj grobova.
„Neke podatke nećemo moći da rekonstruišemo jer su u potpunosti izgubljeni, ali trudićemo se da na osnovu ovoga što imamo dođemo do najrelevantnijih podataka o nastanku groblja, kao i prestanku njegovog korišćenja“, rekao je Vidosavljević.
Istraživanja će do kraja aprila sprovoditi arheolozi Muzeja “Ras”, u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Latinska crkva u Postenju udaljena oko 400 metara severno od Petrove crkve, a bila je spomenik kulture o kojoj je brinuo Zavod za zaštitu spomenika Srbije.
Ostaci crkve otkriveni su 1982. godine i nazvana Latinska crkva, a na osnovu karakteristika živopisa naučnici su došli do zaključka da je izgrađena u prvoj polovini 14. veka.
