On je na prezentaciji publikjacije “Kvartalni monitor”, rekao da su neočekivano dobri rezultati u prvom kvartalu ove godine postignuti zbog povoljnih odnosa izvoznih i uvoznih cena proizvoda, što je neuobičajeno i kratko je trajalo.

“Izvesno je da će fiskalni deficit ove godine biti znatno manji, ne samo prema projekciji u prvobitnom budžetu koji je predvidjao deficit od sedam odsto BDP-a, nego i u odnosu na rebalans kojim je predvidjen deficit od 4,9 odsto BDP-a”, rekao je Arsić.

Dodao je da će “verovatno fiskalni deficit biti oko četiri odsto BDP-a ili manji”, ali da je vrednost javnog duga ove godine porasla skoro tri milijarde evra ili za deset odsto.

Arsić je rekao da procenjuje da će deficit tekućeg bilansa u ovoj godini biti malo iznad četiri odsto BDP-a, ali da zbog vanrednog uvoza energenata može da dostigne i pet odsto BDP-a.

Spoljni dug je, prema njegovim rečima, ove godine značajno porastao i u junu je iznosio 32,3 milijarde evra, a u trećem kvartalu država se zadužila za još 1,4 milijarde evra.

Inflacija je u novembru, kako je rekao, iznosila 7,5 odsto i bila je najviša za poslednjih osam godina.

Monetarna politika u Srbiji je, prema rečima Aarsića i dalje eksapnzivna, kamatne stope nisu povećavane, već je likvidnost smanjivana na drugi način, a takvu monetarnu politiku su sprovodile i druge centralne banke i ona odražava preferenciju vlada i centralnih banaka da daju veći značaj oporavku privredne aktivnosti, nego usporavanju inflacije.

Istakao je da je teško očekivati da se sa takvom politikom nastavi i naredne godine.

Predvidjanja privrednih kretanja u narednoj godini su, kako je rekao, neizvesna jer zavisi od politika koje će se sprovoditi u Srbiji, ali i u svetu, američke federalne rezerve (FED) su najavile povećanje kamatnih stopa, eropska Centralna banka još nije izašla sa takvom izjavom, dok su engleska Centralna banka i banke centralne Evrope već povećale kamatne stope.

On je rekao da postoje visoki i geopolitički rizici koji su doveli do povećanja cena energenata iako te cene u većem delu sledeće godine ostanu na visokom nivou da će to negativno uticati na povećanje BDP-a zemalja koje imaju veliku zavisnost od uvoza, a Srbija spada u tu grupu.

“Već sada je izvesno da će cena gasa sledeće godine kada Srbiji istekne šestomesečni dogovr sa Putinom, biti viša, što će opteretiti privredu”, rekao je Arsić.

Ocenio je da u Srbiji postoje i specifični problemi vezani za rad javnih preduzeća EPS-a, u Telekoma zbog visokog rasta duga, a rast cena energenata će sigurno negativno uticati i na poslovanje “Srbijagasa” koji će morati da poveća cene ili će napraviti gubitak koji će na kraju država morati da preuzme na sebe.

Dodao je da problema ima i u poslovanju Er Srbije, pa je vrlo moguće da će negativno uticati na rast privrede, ali i na javne finansije.

Procena privrednog rasta medjunarodnih institucija i Vlade Srbije za 2022. godiu od 4,5 odsto, prema njegovim rečima, prilično je razumna, ali postoje rizici za sporiji rast od te projekcije i oni su veći od onih da bude značajniji rast.

Ako se ostavri ta projekcija, kako je rekao, rast zaposlenosti bi bio dva-tri odsto, ali verovatno skroman rast zarada zbog inflacije koja će biti najmanje pet odsto medjugodišnje, a moguće je da bude i šest odsto što zavisi od Narodne banke Srbije i svetskog tržišta jer je veliki deo “uvezen”.

“Očekuje se i rast spoljnog deficita koji se uvećava od drugog kvartala ove godine i u tekućem platnom bilansu iznosi sada pet-šest odsto BDP-a i verovatno će i naredne godine biti oko šest odsto”, rekao je Arsić.

Istakao je da je izvesno da će javni i spoljni dug naredne godine biti povećani, ali da je sada teško predvideti to povećanje zbog mnogobrojnih faktora rizika.

“Srbija je, prema kumulativnom privrednom rastu u 2020. i 2021. godini na trećem mestu u Evropi i 23 u svetu, a iznadprosečnim rezultatima su doprineli struktura privrede, snažni fiskalni i monetarni podsticaji i slabe epidemiološke mere”, rekao je Arsić.
Ocenjujući fiskalnu politiku za 2022. godinu Arsić je rekao da je okvir postavljen na adekvatan način i da fokus treba staviti na efikasnost investicija, od izbora projekta do realizacije i utvrdjivanja kvaliteta, zatim na povećanje kvaliteta obrazovanja, zdravstva, državne uprave.

Dodao je da podršku treba pružiti istraživačkom radu i inovacijama i istakao da treba povećavati progresivnost oporezivanja.

Na pitanje da li je trebalo zamrznuti cene nekoliko osnovnih namirnica Arsić je rekao da je takva mera bila nepotrebna jer se primenjuje kada su veći poremećaji na tržištu.

On je rekao da je loša strana te mere i što nisu zamrznute i cene energenata, pa će se proizvodjači naći u “makazama”.

Dodao je da je jedina dobra strana te mere što je predvidjeno da traje relativno kratko, dva meseca.