Dvojica sudija Višeg suda izjavila su u sredu da će odvojiti vreme da razmotre presudu posle dvodnevnog saslušanja ove nedelje na kojem su Asanžovi advokati tvrdili da bi njegovo slanje u Sjedinjene Države bilo “flagrantno uskraćivanje pravde”.

Advokati SAD, gde je Asanž optužen za špijunažu, rekli su da je on ugrozio nevine živote i otišao dalje od novinarstva u svom pokušaju da traži, ukrade i neselektivno objavi poverljive dokumente američke vlade.

Asanžovi advokati su od Višeg suda tražili da mu odobri novu žalbu – njegovu poslednju u sagi koja ga je držala u britanskom zatvoru visoke bezbednosti poslednjih pet godina.

Odluka o Asanžovoj budućnosti se očekuje najranije u martu.

Ako sudije Viktorija Šarp i Džeremi Džonson donesu odluku protiv Asanža, on može da od Evropskog suda za ljudska prava traži da blokira njegovo izručenje, iako njegove pristalice strahuju da bi mogao da bude ubačen u avion za SAD pre no što se to dogodi jer je britanska vlada već potpisala nalog za ekstradiciju.

Taj 52-godišnji vidno naglo ostareli Australijanac optužen je u 17 tačaka za špijunažu i jednom optužbu za zloupotrebu računara zbog objavljivanja na svojoj veb-stranici gomile poverljivih američkih dokumenata pre skoro 15 godina. Američki tužioci navode da je Asanž ohrabrio i pomogao analitičaru obaveštajne službe američke vojske Čelsi Mening da ukrade diplomatske depeše i vojne fajlove koje je objavio Vikiliks, dovodeći u opasnost živote američkih vojnika.

Advokat Kler Dobin koja predstavlja američku vladu, rekla je u sredu da je Asanž naneo štetu američkim služba  bezbednosti i obaveštajnoj službi i “stvorio ozbiljan i neposredan rizik” objavljivanjem stotina hiljada dokumenata što bi moglo da naškodi i dovedu do proizvoljnog pritvaranja nevinih ljudi, od kojih su mnogi živeli u ratnim zonama ili pod represivnim režimima.

Dobin je dodla da je Asanž, ohrabrujući Meninga i druge da hakuju vladine kompjutere i kradu iz njih, “otišao mnogo dalje od” posla novinara koji prikuplja informacije.

Asanž “nije samo postavio ‘onlajn kutiju’ u koju ljudi mogu da ubacuju poverljive informacije”, rekla je ona, već je “pokušao da podstakne krađu i hakovanje koje bi koristilo njegovom Vikiliksu”.

Asanžove pristalice tvrde da je on novinar koji razotkriva tajne i koji je razotkrio zločine američke vojske u Iraku i Avganistanu. Dugo su tvrdili da je tužilaštvo politički motivisano i da neće dobiti pravično suđenje u SAD.

Asanžovi advokati su prvog dana saslušanja u utorak tvrdili da američke vlasti nastoje da ga kazne za Vikiliksovo “razotkrivanje kriminala od strane vlade SAD u neviđenim razmerama”, uključujući mučenje i ubistva.

Advokat Edvard Ficdžerald je rekao da postoji “stvarni rizik da će Asanž doživeti flagrantno uskraćivanje pravde” ako bude poslat u SAD.

Dobin je rekla da se tužilaštvo oslanja na zakon i dokaze i da je ostalo dosledno uprkos promenama vlasti u SAD tokom te pravne borbe.

Ona je dodala da Prvi amandman ne daje imunitet novinarima koji krše zakon. Mediji koji su prošli proces redigovanja dokumenata pre njihovog objavljivanja se ne gone, rekla je ona.

Asanžovi advokati kažu da bi se on mogao suočiti sa zatvorskom kaznom do 175 godina ako bude osuđen u SAD, iako su američke vlasti rekle da će kazna verovatno biti mnogo kraća.

Asanž je oba dana bio odsutan iz suda jer mu nije dobro, saopštio je Vikiliks. Stela Asanž, njegova supruga, rekla je da je želeo da prisustvuje, ali da “nije u dobrom stanju”.

Asanžova porodica i pristalice kažu da je njegovo fizičko i mentalno zdravlje narušeno tokom više od decenije pravnih bitaka, uključujući sedam godina u samoizgnanstvu u Ambasadi Ekvadora u Londonu.

“Džulijan je politički zatvorenik i on mora da bude oslobođen”, rekla je Stela Asanž koja se za osnivača Vikiliksa udala u zatvoru 2022.

“Daju Džulijana u ruke zemlje i ljudi koji su planirali njegovo ubistvo”, dodala je ona o SAD, pozivajući se na nedokazane tvrdnje Asanžovih advokata da je bio meta zavere CIA da ga otme ili ubije dok je bio u Ambasadi Ekvadora.

Pristalice koje drže natpise “Oslobodite Džulijana Asanža” i uzvikuju da “Postoji samo jedna odluka – nema ekstradicije!” protestovale su ispred zgrade Višeg suda dva dana.

Asanžovi pravni problemi počeli su 2010. godine, kada je uhapšen u Londonu na zahtev Švedske koja je htela da ga ispita o optužbama za silovanje i seksualno zlostavljanje dve žene. Asanž je 2012. pobegao u Ambasadu Ekvadora.

Odnos Asanža i njegovih domaćina u Ambasadi se na kraju pogoršao i on je izbačen iz Ambasade u aprilu 2019. Britanska policija ga je odmah uhapsila i zatvorila zbog kršenja kaucije 2012. Švedska je zbog zastarelosti u novembru 2019. odustala od istrage o seksualnim zločinima.

Sudija britanskog okružnog suda je 2021. godine odbacio zahtev SAD za ekstradiciju zbog oipasnosti da se Asanž ubije ako bude držan u teškim zatvorskim uslovima u SAD. Viši sudovi su poništili tu odluku pošto su od SAD dobili uveravanja o tretmanu pod kakvim bi mogao biti. Britanska vlada je nalog o ekstradiciji potpisala u junu 2022.

Australijski Parlament je prošle nedelje pozvao da se Asanžu dozvoli povratak u domovinu.

Andrju Vilki, australijski poslanik koji je prisustvovao saslušanju u Londonu, rekao je da se nada da je to poslalo snažnu poruku vladama Ujedinjenog Kraljevstva i SAD da okončaju pravnu borbu. “Ovo je trajalo dovoljno dugo”, rekao je on.