Australijanci ne odustaju od rudnika na Rogozni, pritajili se tokom izborne kampanje

Kako je navedeno, podatke je saopštio predsednik odbora Strikland Metals Entoni MekKlur, tokom “Mining Forum Americas 2026” u Koloradu.

On je na forumu detaljno predstavio plan razvoja Rogozne, a objasnio je i razloge zbog kojih je kompanija privremeno usporila bušačke aktivnosti u Srbiji.

Prema rečima MekKlura, Gradina je trenutno glavni fokus Striklanda.

“Gradina je ono na šta smo trenutno fokusirani. To će biti prvi rudarski projekat koji ćemo razvijati”, rekao je MekKlur.

Kompanija je za Gradinu procenila oko 20 miliona tona mineralizovanog materijala sa prosečnim sadržajem od 2,8 grama zlata po toni, što odgovara resursu od oko 1,8 miliona unci zlata, odnosno približno 56 tona.

Reč je o resursu u kategoriji pretpostavljenih resursa, a Strikland planira još oko 50.000 metara bušenja kako bi ispitala proširenja mineralizacije i deo postojećeg resursa prevela u više kategorije pouzdanosti.

“Možda bi to mogla da bude operacija kapaciteta 2,5 miliona tona godišnje koja bi proizvodila do, recimo, 150.000 unci godišnje”, rekao je MekKlur.

To odgovara proizvodnji od oko 4,67 tona zlata godišnje.

Iz Striklanda su naveli da je studija opsega razvoja već u pripremi i da bi dodatne informacije trebalo da budu objavljene do kraja ove godine, dok je studija izvodljivosti na nivou prethodne studije izvodljivosti (PFS) planirana za drugu polovinu 2027. godine, a zvanični sajt kompanije trenutno navodi da cilja završetak PFS-a tokom 2027.

U odgovorima na pitanja nakon prezentacije dodatno je pojasnio da se studija opsega i PFS odnose pre svega na početnu, prvu fazu razvoja rudnika.

Mekklur je kao jednu od prednosti Gradine izdvojio i metalurške karakteristike ležišta.

“Sa metalurške strane, stvar je prilično jednostavna, sa iskorišćenjem većim od 90 odsto. Ne moramo da koristimo cijanid”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, upravo jednostavnost prerade predstavlja jedan od razloga zbog kojih je Gradina pogodna za početnu fazu razvoja rudnika.

U kasnijoj fazi razvoja Strickland bi mogao da razmatra i uključivanje ležipta Koper kanjon, koji se nalazi u blizini Gradine, i gde ima i bakra.

MekKlur je naveo i da je Koper kanjon ranije razmatran iz perspektive površinske eksploatacije, dok kompanija sada više razmatra mogućnost podzemne eksploatacije, uz napomenu da je potrebno još radova na tom projektu.

Kako je precizirano, cela Rogozna trenutno obuhvata četiri glavna ležišta – Šanac, Gradina, Medenovac i Koper kanjon – sa ukupnim mineralnim resursom od 9,25 miliona unci ekvivalenta zlata.

To je približno 288 tona ekvivalenta zlata (pri čemu ekvivalent zlata uključuje i druge metale i ne predstavlja 288 tona čistog zlata).

Strikland, međutim, sadašnji resurs ne vidi kao krajnju granicu projekta.

MekKlur je rekao i da dvostruko više od sadašnje procene nije nerealno ukoliko dalja bušenja potvrde istraživački potencijal.

Kompanija posebno računa na dalja bušenja u području Šanca, Medenovca, kao i na nove ciljeve poput Kotlova i Red Krika.

MekKlurovog je naveo i da je kompanija početkom ove godine ušla u period u kojem su se političke aktivnosti intenzivirale, a da je Vlada Srbije, prema njegovim rečima, rudarskim kompanijama sugerisala da tokom izbornog procesa (predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji 25. oktobra), smanje vidljivost aktivnosti.

“Vlada nam je rekla da budemo malo tiši tokom ovog izbornog procesa”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, to je uticalo na obim aktivnosti na terenu.

MekKlur je dodao i da kompanija očekuje nastavak aktivnosti nakon izbora, uz napomenu da bi, u najboljem slučaju, novo bušenje moglo da počne u novembru.

Govoreći i o finansijskoj poziciji Striklanda, naveo je da kompanija ima gotovo 60 miliona australijskih dolara gotovine u banci, uz oko 25 miliona australijskih dolara u kotiranim hartijama, što ukupno predstavlja oko 80 miliona australijskih dolara likvidnih sredstava.

“Ne moramo u skorije vreme da prikupljamo novi novac”, rekao je MekKlur.

Ukazao je da je snažna finansijska pozicija omogućila Striklandu da značajno ulaže u istraživanje Rogozne, uključujući oko 30 miliona australijskih dolara u bušenje i razvoj projekta tokom prvih 12 meseci nakon preuzimanja projekta 2024. godine.

On je posebno pomenuo kompaniju Ziđin majning, koji je kroz više transakcija došao do udela od 7,4 odsto u Striklandu.

Prema njegovim rečima, Ziđin je kompaniji važan strateški investitor, dok Strikland prisustvo velike rudarske kompanije vidi kao potvrdu interesovanja za Rogoznu i širi rudarski potencijal Srbije.

Dodao je i da za Šanac, koji je višestruko veće ležište od Gradine, rekao da kompanija ne očekuje da će razvoj tako velikog projekta “nužno biti na njen račun”, već da bi za njega mogli biti zainteresovani Ziđin ili drugi veliki rudari, objavila je eKapija.

Tržišna vrednost kompanije Strikland Metals trenuto iznosi oko 170 miliona australijskih dolara, dok je prošle godine vredela oko 600 miliona dolara.