Gnjot je redakciji Radija Slobodna Evropa (RSE) poslao saopštenje u kojem je naveo da je “evakuisan iz Srbije u Evropsku uniju, posle godinu dana očajničke borbe – sedam meseci zatvora i pet meseci kućnog pritvora”.

“Moja priča je holivudski film. Molim vas da mi date malo vremena da se naviknem na slobodu i sigurnost koju tako dugo nisam imao. U narednim danima pozvaću sve na konferenciju za novinare. Pobedili smo”, napisao je Gnjot.

Advokat beloruskog aktiviste Filip Sofijanić potvrdio je za RSE da je Viši sud u Beogradu danas ukinuo pritvor njegovom klijentu pošto je istekao zakonski rok od godinu dana.

“Mogli su da odrede neku drugu meru, na primer da se javlja policiji, ali to nisu učinili”, rekao je Sofijanić.

Poziv Srbiji da oslobodi Gnjota prošle nedelje je uputilo deset država članica Upravnog saveta globalne međuvladine koalicije Zajednica demokratija – SAD, Velika Britanija, Poljska, Rumunija, Norveška, Švedska, Finska, Estonija, Litvanija i Moldavija.

Da ne izruči Gnjota Minsku, Srbiju je nedavno pozvao i Evropski parlament, u rezoluciji o političkim zatvorenicima u Belorusiji, usvojenoj 19. septembra.

Sredinom septembra, Gnjot je predao kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića otvoreno pismo više od 700 umetnika i intelektualaca iz zemlje i sveta koji su tražili da bude oslobođen.

Gnjot je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po u međuvremenu ukinutoj poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna do danas bio je u kućnom pritvoru.

Apelacioni sud u Beogradu je prošlog meseca objavio da je ukinuo rešenje Višeg suda o izručenju Gnjota Belorusiji i da je predmet vratio na ponovno odlučivanje.

Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o “sistemskom mehanizmu gonjenja” protivnika režima Aleksandra Lukašenka.

Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.

Izručenju Gnjota Belorusiji protivile su se brojne nevladine organizacije i aktivisti, ukazujući da je Lukašenkov režim “jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu”, da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, i da su neki izgubili i život u zatvoru.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *