Nalazi istraživanja ukazuju da se novinari i medijski radnici u Novom Pazaru, Tutinu i Raški suočavaju sa različitim oblicima pritisaka, pretnji i ograničavanja profesionalnog rada. Najčešći oblici ugrožavanja uključuju onlajn uvrede i pretnje, javnu diskreditaciju, pritiske političkih aktera, ekonomske pritiske, kao i incidente tokom izveštavanja sa terena.
Većina sagovornika navodi da su uvredljivi komentari i govor mržnje na društvenim mrežama postali gotovo svakodnevna pojava. Zbog njihove učestalosti, pojedini novinari ističu da ih više ni ne doživljavaju kao izdvojene incidente. Međutim, posebno zabrinjavaju organizovane kampanje diskreditacije i javnog targetiranja medija, koje mogu dodatno ugroziti bezbednost novinara i povećati rizik od novih napada.
Zabeleženi su i ozbiljni slučajevi pretnji smrću upućenih novinarima i članovima njihovih porodica. Takve pretnje najčešće su usledile nakon objavljivanja sadržaja koji se odnose na društveno ili politički osetljive teme, a uključivale su direktne pozive na nasilje, poruke da novinare treba „eliminisati“ ili ubiti, kao i poruke kojima se sugeriše da počinioci raspolažu informacijama o njihovom privatnom životu i mestu stanovanja.
Pored eksplicitnih pretnji, novinari navode da su izloženi verbalnim napadima tokom rada na terenu, uvredama građana, pretnjama tužbama, kao i neprimerenom ponašanju pojedinih predstavnika institucija. U pojedinim slučajevima zabeležene su pretnje od strane policijskih službenika tokom obavljanja novinarskog zadatka, kao i neprijateljski odnos prema novinarima koji insistiraju na poštovanju zakonskih procedura i transparentnosti rada državnih organa.
Poseban oblik pritiska predstavljaju javni komentari predstavnika lokalnih vlasti kojima se osporava uređivačka politika pojedinih medija ili sugeriše kako bi trebalo da izveštavaju. Novinari ovakve postupke ocenjuju kao pokušaje disciplinovanja i uticaja na uređivačku nezavisnost, naročito u manjim sredinama gde politički pritisci imaju izraženiji efekat.
Istraživanje pokazuje da značajan broj novinara ne prijavljuje pretnje i pritiske policiji ili tužilaštvu. Kao najčešće razloge navode procenu da se ne radi o dovoljno ozbiljnim pretnjama, nepoverenje u institucije i uverenje da prijavljivanje neće dovesti do konkretnih rezultata. Pojedini sagovornici ističu da su prethodna iskustva sa institucijama dodatno uticala na gubitak poverenja, navodeći slučajeve odbacivanja prijava ili dugotrajnog nepostupanja nadležnih organa.
Iako su novinari uglavnom upoznati sa procedurama prijavljivanja napada, kao i sa kontakt tačkama u policiji i tužilaštvu, njihova iskustva ukazuju na neujednačeno postupanje institucija. Dok pojedini primeri pokazuju brzo reagovanje policije, drugi ukazuju na višemesečno odsustvo reakcije tužilaštva ili izostanak efikasne istrage u slučajevima ozbiljnih napada.
Novinarska udruženja predstavljaju važan mehanizam podrške za deo medijske zajednice. Pojedini novinari ističu da su od udruženja dobili pravovremenu pomoć, podršku i savetovanje, zbog čega im se obraćaju pre nego državnim institucijama. Istovremeno, deo ispitanika smatra da reakcije udruženja nisu uvek dovoljno efikasne ili dosledne, dok pojedini izražavaju nezadovoljstvo načinom na koji su pojedini slučajevi tretirani.
Istraživanje ukazuje i na prisustvo problema unutar same medijske zajednice. Deo ispitanika smatra da među lokalnim medijima ne postoji dovoljan nivo profesionalne solidarnosti, da pojedini mediji ignorišu napade na kolege ili prave razlike između „priznatih“ i novih medija. Takva percepcija dodatno doprinosi osećaju profesionalne izolacije i smanjuje spremnost novinara da očekuju podršku kolega u slučaju ugrožavanja.
Pored bezbednosnih izazova, lokalni mediji ukazuju i na izražene ekonomske pritiske. Sagovornici smatraju da raspodela sredstava iz javnih budžeta nije uvek zasnovana na profesionalnim kriterijumima, već da uređivačka politika i odnos prema lokalnim vlastima mogu uticati na finansijski položaj medija. Pojedini mediji navode da su zbog kritičkog izveštavanja uskraćeni za adekvatnu finansijsku podršku ili izostavljeni iz raspodele budžetskih sredstava, dok drugi ukazuju na diskriminaciju kroz nepozivanje na zvanične događaje i otežan pristup informacijama od javnog značaja.
Ukupni nalazi ukazuju da bezbednosni i profesionalni položaj novinara u Novom Pazaru, Tutinu i Raški karakteriše kombinacija bezbednosnih, institucionalnih, političkih i ekonomskih pritisaka. Učestale onlajn pretnje, nedovoljno poverenje u institucije, percepcija selektivne zaštite, politički i finansijski pritisci, kao i nedovoljna profesionalna solidarnost stvaraju okruženje u kojem se novinari osećaju nesigurno, ranjivo i izloženo različitim oblicima pritisaka koji mogu negativno uticati na slobodu i nezavisnost njihovog rada.
U analizi stanja bezbednosti učestvovali su novinari Radio televizije Novi Pazar, TV Sandžak, TV Pešter, radija Sto plus, portala A1.net, Free media, Takt info i Razglas. Pozivi su upućeni i drugim redakcijama, ali oni nisu odgovorili.
_______________________________________________________________________________
„Ova analiza izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta isključivo je odgovoran Sto plus radio i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“
Projekat “Ne boj se! Nisi sam!” je podržan u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.
