Zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji će, kao i države članice, morati da razviju mehanizme da osiguraju medijski pluralizam, transparentnost vlasništva i samoregulaciju, izjavio je predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard.

U izjavi za agencije Beta i Fonet, Bjeregard je govoreći o Zakonu o slobodi medija, koji Evropska komisija planira da usvoji u drugoj polovini godine, rekao da se nada da će Komisija razviti mehanizme kojima će od članica zahtevati da osiguraju pluralizam, transparentnost i sistem samoregulacije.

„To se odnosi i na zemlje kandidate. Sloboda medija je jedna od ključnih stvari u pregovorima sa kandidatima. Mnogo puta sam razgovarao sa medijskim organizacijama u Srbiji i znam da veoma žele da osiguraju da se ovaj deo Kopenhaških kriterijuma shvati ozbiljno“, rekao je Bjeregard na marginama konferencije Slobodni evropski mediji u Gdanjsku.

Bjeregard je posebno istakao važnost pluralizma, uz podršku države privatnim medijima, ali tako da postoji potpuna uredjivačka sloboda, kao i postojanje lokalnih medija.

„Svestan sam da imate privatne medije koje nije briga za drugačija mišljenja. To je duga borba, ali jedini način da se borite jeste da se osigura pluralizam, da konkurencija može da stvori različite informacije za javnost“, rekao je Bjeregard.

Prema njegovoj oceni, Zakon o slobodi medija koji priprema Evropska komisija je značajan korak napred jer se sve veći fokus stavlja na potrebu da postoje slobodni mediji u Evropi.

Dobro je što će u tom dokumentu biti istaknut element medijske transparentnosti, jer je bitno znati ko je vlasnik medija i kako se finansiraju, rekao je Bjeregard i dodao da je veoma važno da su i privatni mediji deo toga.

Bjeregard je takodje istakao da mora postojati samoregulacija medija da bi se izbeglo da država reguliše medije.

„Ako ne postoji pouzdana, kredibilna samoregulacija automatski pozivate državu da reguliše“, rekao je Bjeregard.

Pluralizam, transparentnost i samoregulacija su i najbolji vid borbe protiv dezinformacija, ocenio je Bjeregard.

Povodom odluke Evropske komisije da zabrani ruske medije Sputnjik i Raša tudej, Bjeregard smatra da je to pogrešan potez i da nije pravi način da se bori protiv dezinformacija i propagande.

„Loša je ideja zatvoriti uši za ono što oni rade, jer šta će biti sledeći korak. Ako počnete da govorite da neke medije ne želite uopšte da slušate i potpuno ih zabranite, gde je onda granica?“, upitao je Bjeregard.

Podsetivši da je bilo istorijskih situacija kada su radio stanice pozivale na ubistva, kao što je bio slučaj u Ruandi, Bjeregard je rekao da su je to drugačije od sadašnje situacije sa ruskim medijima.

„Naravno ako činite kriminalna dela jasno je da to nije dozvoljeno, ali ako samo kažete želimo da zabranimo te medije možete da stvorite okruženje u kojem i druge zemlje mogu da zabrane naše medije. To nije pravi put napred“, ocenio je Bjeregard.