U govoru u kojem je izložio politiku SAD prema Kini, Blinken je naveo pristup zasnovan na tri stuba u trci sa Kinom za definisanje ekonomske i vojne ravnoteže u 21. veku. 

Elementi te politike ključni za pristup SAD su ulaganje u domaću, američku infrastrukturu i tehnologiju, zajedno s jačanjem diplomatskog kontakta s „potencijalno ranjivim zemljama“, rekao je Blinken.

Dok SAD vide Rusiju i ruskog predsednika Vladimira Putina i negov rat u Ukrajini kao najurgentniju pretnju za medjunarodnu stabilnost, Blinken je rekao da američka administracija veruje da Kina predstavlja veću opasnost.

„Dok se nastavlja rat predsednika Putina, mi ćemo ostati usmereni na najozbiljniji dugoročni izazov medjunarodnom poretku, a to je onaj koji predstavlja Narodna Republika Kina“, rekao je Blinken.

„Kina je jedina zemlja koja ima nameru da preoblikuje medjunarodni poredak i koja sve više ima ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da to uradi“, rekao je američki državni sekretar.

On je rekao da bi vizija koju ima Kina, mogla svet da udalji od univerzalnih vrednosti koje su bile veliki deo napretka sveta tokom proteklih 75 godina, od čega je i sama Kina imala velike koristi, ali da sada, pod predsednikom Si Djinpingom „pokušava da poktopa“ taj sistem.

Blinken je izneo principe za usmerenje resursa, prijatelja i saveznika da se suprotstave sve većem jačanju Kine širom sveta.

On je istakao da SAD ne nastoje da promene kineski politički sistem, već žele da ponude isprobanu alternativu. 

„Ovde se ne radi o tome da se zemlje primoraju da biraju, radi se o tome da im se da izbor“, rekao jeon.

On je priznao da SAD imaju ograničenu sposobnost da direktno utiču na kineske namere i ambecije i da će umesto toga da se usredsrede na oblikovanje strateškog okruženja oko Kine.

„Ne možemo se osloniti na to da će Peking promeniti svoju putanju. Tako da ćemo oblikovati strateško okruženje oko Pekinga da unapredimo našu viziju otvorenog i inkluzivnog medjunarodnog sistema“, rekao je on u govoru na univerzitetu Džordž Vašington.

Za sada nema odgovora Kine reakcije na njegov govor, održan dan posle završeta Bajdenove posete Južnoj Koreji i Japanu, gde je Kina bila medju glavnim temama razgovora.