Pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija (GS UN) usvojila Rezoluciju o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, Pramenković je rekla da “nije reč o dokumentu ni o svedočenju protiv celog naroda”.

“Ovo je jasno izražen stav da se ne podržava ono što su pojedinci uradili i ti pojedinci su imenom i prezimenom osuđeni”, kazala je Pramenković za Radio Slobodna Evropa.

Navela je da je za prosperitet Srbije i celog regiona i za dobrosusedske odnose država na Balkanu “izuzetno važno da to priznanje i podrška dođe od svih zemalja”, uključujući Srbiju.

“U ovom momentu bi veoma značajno bilo da to dođe i od Srbije, odnosno od čelnika ove zemlje. Nemoguće je da se desi, da kažemo, pomirenje među narodima i da zajednički ljudi kreiraju budućnost ako se na kantaru pravde ne izmeri ono što se u prošlosti desilo”, rekla je Pramenković.

Državni vrh Srbije prethodnih nedelja uporno ponavlja da je rezolucija o Srebrenici politička deklaracija čija je jedina svrha nametanje političke i moralne krivice Srbima za genocid u tom mestu u BiH jula 1995. godine. Za taj zločin su osuđeni bivši čelnici Vojske Republike Srpske.

Pramenković je rekla i da narativ koji koristi vlast u Srbiji ne smatra “konstruktivnim i prosperitetnim” sa aspekta Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

“Taj (bošnjački) narod zna šta je preživeo, on svedoči tome, ali je potrebno da to priznanje dođe od cele međunarodne zajednice, a posebno od države koja je u tom momentu bila usko vezana i čak na neki način podržala i učestvovala u brojnim procesima koji su se tada dešavali”, kazala je Pramenković.

Za rezoluciju, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i kojom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, glasale su 84 države, protiv je bilo 19, a uzdržanih 68. UN imaju 193 države-članice.