Tek što je bio izabran za šefa države, Tramp je oštro kritikovao po njemu previsoku cenu – više od četiri milijarde dolara iz prvobitnog ugovora i pozvao Boing da to preispita.

Kompanija se konačno dogovorila s Pentagonom u februaru 2018. za „ugovor s fiksnom cenom“ od 3,9 milijardi dolara za dva predsednička Boinga 747-8.

„Mogu samo da kažem da je to bilo veoma posebno vreme, veoma posebni pregovori, veoma poseban skup rizika koje Boing verovatno nije trebalo da preuzme“, rekao je Dejv Kalhun u sredu.

Zato Boing sada mora „preuzeti troškove povezane s tim“, a uslovi su se sasvim promenili, dodao je generalni direktor.

Zato je Boeing sam morao da plati 660 miliona dolara za program VC-25B, naziv koji je dat predsedničkom avionu.

Proizvođač mora da isporuči avione po dogovorenoj ceni, ali mora da se suoči s većim troškovima svojih dobavljača, da bi isunio tehničke zahteve i nadoknadio kašnjenje.

„Rizikovali smo ne znajući da će kovid-19 udariti i da će inflacija zavladati“, rekao je Kalhun.

Ugovor obuhvata isporuku dva 747-8 koji su veći, moderniji, brži i troše manje godiva od sadašnjih 30 godina starih oredsedničkih 747-200.

„Erfors uan“ koji teoretski nosi taj naziv samo kada je američki predsednik u njemu, omogućava šefu države da sprovodi sva svoja ovlašćenja dok je u vazduhu, uključujući i pokretanje nuklearnog udara.