Prva rasprava o izveštaju, koji se bavi time da li su se stekli uslovi da se Kosovu ukinu mere koje mu je uvela EU, trebalo bi da bude održana sutra na nivou ambasadora država članica EU.

Detalji izveštaja nisu poznati, kao ni da li je visoki predstavnik EU preporučio ukidanje kaznenih mera.

EU je uvela mere prema Kosovu u junu 2023, posle nasilja koje je krajem maja izbilo na severu Kosova, kada su izabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti ušli u opštinske zgrade i preuzeli dužnost.

Oni su izabrani na izborima u aprilu 2023, pošto su Srbi napustili kosovske institucije krajem 2022. godine, nezadovoljni odlukom o registarskim tablicama Vlade Kosova.

Izbore iz 2023. je bojkotovala Srpska lista i lokalno srpsko stanovništvo.

Situacija je eskalirala 29. maja u Zvečanu, posle sukoba između demonstranata i pripadnika Kfor.

Podnošenje izveštaja, čak i uz jasnu preporuku, ne znači trenutno ukidanje mera već treba da posluži zemljama članicama da to pitanje vrate na dnevni red i da u narednom periodu počnu da razmatraju mogućnost ukidanja mera.

Mere koje je EU donela uključuju obustavu svih susreta evropskih zvaničnika sa zvaničnicima iz Prištine, obustavu sastanaka u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja te suspenziju predpristupnih fondova.

EU je takođe odbila da razmotri projekte Kosova u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan.

Borel je trebalo da podnese izveštaj o ispunjavanju uslova za ukidanje kaznenih mera Kosovu na sastanku ambasadora država članica EU 11. juna, ali je to odloženo u poslednjem trenutku bez zvaničnog objašnjenja.

Ambasadori država članica EU 23. aprila su prvi put raspravljali o mogućnosti ukidanja mera koje je Brisel uveo Kosovu u junu 2023. godine, posle procene da Priština ne čini dovoljno na deeskalaciji tenzija na severu Kosova.