“Cilj sankcija jeste da se Putinu smanje mogućnosti da finansira rat. I pogledajmo, Putin nije bio u stanju da nastavi početnu ofanzivu velikih razmera u Ukrajini i sada je gurnut na istok. Ali, sankcije nisu magični odgovor i same po sebi neće zaustaviti rat. Sankcije su samo jedno od orudja koje koristimo”, kazao je Borel u intervjuu poljskoj državnoj agenciji PAP.

Visoki evropski zvaničnik naveo je da OECD predvidja da će umesto rasta u ruskoj privredi biti zabeležen pad od 5,6 odsto, da preko 1.000 medjunarodnih kompanija koje predstavljaju 40 odsto ruskog BDP-a dobrovoljno ograničava svoje poslovanje a za te kompanije u Rusiji je vezano pet miliona radnih mesta.

“EU je smanjila uvoz ruske nafte za 90 odsto, smanjili smo uvoz ruskog gasa na rekordni minimum. I ne zaboravimo, nije samo EU uvela sankcije. Tu je 40 zemalja koje su uvele sankcije a one predstavljaju 50 odsto globalnog BDP-a”, rekao je Borel.

Šef evropske diplomatije ponovio je da će EU pružati pomoć Ukrajini dok god joj je to potrebno, posebno sa finsiranjem dela osnovnih potreba za stanovništvo, budući da prema procenama izradjenim u saradnji sa Medjunarodnim monetarnim fondom Ukrajini u budžetu nedostaju mesečno tri do četiri milijarde evra.

“Evropska komisija predložila je da se Ukrajini odobri dodatna pomoć od 18 milijardi evra za 2023. godinu, znači 1,5 milijardi mesečno. Zemlje članice usvojile su predlog a sada mora još da ga usvoji i Evropski parlament”, kazao je Borel.

Evropski zvaničnik u razgovoru za poljsku agenciju nije isključio da Rusija može da pribegne i nuklearnom oružju ali je naglasio da ogromna većina medjunarodne zajednice ipak neće dozvoliti da je time Rusija ucenjuje.

“Očigledno je da ako neko ko lakomisleno krši Povelju OUN i medjunarodno pravo ako upadne u očaj kada se stvari ne razvijaju prema njegovim predstavama neće oklevati da preti upotrebom svega što ima u svom arsenalu terora. Ali mi i ogromni deo medjunarodne zajednice vrlo jasno odbijamo neodgovorne nuklearne ucene Rusije”, kazao je Borel.