On je naglasio da je “naučna fantastika da se sa 3,5 puta manjom količinom dinara od iznosa BDP-a mogu platiti domaća roba i usluge, uzimajući u obzir i koeficijent brzine opticaja novca”.

“Narodna banka Srbije (NBS) zaboravlja da je osnovni zadatak svake centralne banke da obezbedi potrebnu količinu domaćeg novca za plaćanje roba i usluga na njenoj teritoriji. Potrebna količina je optimalan odnos operativnih dinara (agregat M2) prema domaćem BDP-u”, naveo je Borović.

On je ukazao da “postoje dve velike anomalije u vezi sa količinom novca”.

“Ako novčana masa prevazilazi potreban nivo, najčešće dolazi do inflacije. Obrnuto, nedostatak novčane mase izaziva zastrašujuću nelikvidnost privrede i gradjana, kao što je slučaj trenutno u Srbiji”, naveo je Borović.

Prema njegovim rečima, “minimalni nivo operativnih dinara u odnosu na BDP je 50 odsto”.

“Devizni depoziti i devizna štednja nisu operativni novac jer nisu predmet svakodnevnih transakcija. Rast novčane mase je uslovljen sekundarnom emisijom novca preko kreditne aktivnosti poslovnih banaka”, rekao je Borović.

On je ocenio da “NBS nije htela ili nije znala da stimuliše poslovne banke da emituju dovoljno kredita”, dok je “istovremeno, primarnu emisiju praktično prepustila poslovnim bankama”.

Tako se, naglasio je, “desio paradoks da su krediti stanovništvu porasli na osam milijardi evra, a za privredu pali na 11,4 milijarde”.

“Ako uključimo protivzakonitu indeksaciju kredita gradjanima i privredi i labavu deviznu kontrolu koja je uzrok ogromnog i legalnog odlivanja deviza iz zemlje, jasno je da je neophodna temeljna reforma finansijskog sistema Srbije”, istakao je Borović.