On je naveo da je minimalna zarada u Srbiji na mesečnom nivou višestruko manja od nedeljne zarade u većini zemalja Evrope.

“Ekonomski gledano, velika je zabluda da će jeftina radna snaga privući strane investitore. Da su niske nadnice razlog seljenja kapitala, onda bi se kompletna proizvodnja iz Evrope preselila u zemlje sa malim platama. Zato subvencije treba preusmeriti ka domaćoj privredi koja supstituiše uvoz i agraru”, tvrdi Borović.

Prema njegovim rečima, zbog povećanja minimalne plate država bi poslodavcima nadoknadila trošak izazvan povećanjem iznosa zarada, a postoji više varijanti kompenzovanja tih rashoda – od ukidanja ili smanjenja poreza na zarade do niza drugih fiskalnih olakšica.

“Čini se da bi samo država bila na gubitku, a zapravo bi se desilo sasvim suprotno. Po dohodovnoj formuli, BDP je zbir zarada, amortizacije i profita, pa bi rast plata direktno uticao na rast BDP, naročito, jer je najveći broj zaposlenih u sektoru usluga, gde je dominantan trošak radne snage”, navodi Borović.

On smatra da bi više plate značile veću tražnju, promet, privrednu aktivnost i veći apsolutni iznos PDV-a, a veći prihodi u budžetu bi sasvim sigurno premašili “štetu” iznosa olakšica poslodavcima.

“U srednjem roku, minimalna plata bi postepeno dostizala prosečnu potrošačku korpu, čija visina je i danas na granici zadovoljenja potreba jedne prosečne tročlane porodice”, ocenio je Borović.