U intervjuu novopazarskom radiju Sto plus i agenciji Beta, Bratu je rekao da su dešavanja na Cetinju, prilikom ustoličenja mitropolita Joanikija, izazvala veliku zabrinutost u regionu i van njega.
“Važno je da se verske slobode poštuju, kao i da se tenzije i sukobi izbegnu, a način da se sve ovo reši je dijalog. Zemlje regiona dele zajedničku prošlost, nasledje, perspektive, ali i probleme i zbog toga je veoma važno da rade zajedno na smanjenju tenzija, da razgovaraju”, rekao je Bratu.
Ambasador je istakao da je sloboda okupljanja “osnovno ljudsko pravo”, ali da je neophodno da ta okupljanja, demonstracije, budu mirne.
Bratu je istakao da “celokupna medjunarodna zajednica podržava dijalog Beograda i Prištine” uz posredovanje Evropske unije i da Misija OEBS u Srbiji ohrabruje obe strane da razgovaraju kako bi se došlo do konstruktivnih rešenja.
“OEBS ne učestvuje u rešavanju velikih političkih pitanja, naš odnos prema Kosovu je neutralan, ali ohrabrujemo obe strane da reše probleme i implementiraju dogovore postignute u prošlosti. Medjutim, ništa se neće desiti ako obe strane to ne žele, to je suština. To je proces u kojem EU posreduje, a mi ćemo nastaviti da ga podržavamo kako bi se životi ljudi unapredili i kako bi se svi osećali bezbedno, bez obzira na nacionalnost”, rekao je on.
Takodje je rekao da obe strane treba da rade na pronalaženju više od 1.600 nestalih osoba tokom sukoba na Kosovu, čija sudbina do danas nije otkrivena, ali da treba raditi i na problemu priznavanja fakultetskih diploma.
Govoreći o dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji, Bratu je rekao da je protiv bojkota izbora, iako razume argumente neparlamentarne opozicije.
On je kazao da je izveštaj Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pokazao da su, uz sitne zamerke na neravnopranu zastupljenost u medijima, prethodni izbori u Srbiji bili fer i slobodni, samim tim i legitimni.
“Na rešavanju tog, ali i drugih problema izbornog procesa, radi Radna grupa Vlade Srbije u saradnji sa nama i ODIHR-om. ODIHR je do sada Vladi prosledio sedam ili osam konretnih preporuka, poslednju krajem avgusta o finansiranju političkih aktivnosti, a povratne informacije koje dobijamo pokazuju da se ti predlozi prihvataju. To je pozitivan znak, ali ostalo je još mnogo posla”, izjavio je Bratu.
On nije mogao da oceni da li će sve te preporuke biti usvojene i implementirane do najavljenih izbora u aprilu.
Dodao je da često čuje komentare i zabrinutost da mediji u Srbiji nikada nisu bili u težem položaju i da nezavisni mediji “neće preživeti” ukoliko se ništa ne promeni.
On je istakao da OEBS saradjuje sa novinarskim udruženjima i medijima, a da su aktivno uključeni u realizaciju Akcionog plana za implementaciju Medijske strategije.
“Veliki korak je napravljen usvajanjem Medijske strategije i Akcionog plana, ali implementacija ide sporo, kovid sve otežava. Trajaće dve godine, sigurno i duže, ali dok god je taj dokument osnov za diskusiju o razvoju medija, dobro je. Strategija je napisana u inkluzivnom procesu, sve medijske organizacije govore da je dobra, ali da je problem implementacija”, istakao je Bratu.
On je poručio da OEBS podržava rad Saveta za štampu, jer je on ključan za regulaciju medijskog sektora, uz primenu etičkih standarda.
Bratu je kazao da se na medije ne sme gledati kao na neprijatelje, ali da svi učesnici medijske scene moraju “na dostojanstven i konstruktivan način iznositi svoja i slušati tudja mišljenja”.
“Voleli bismo da u medijima vidimo pluralizam mišljenja, da vidimo istinito i ozbiljno izveštavanje jer verujemo da gradjani Srbije zaslužuju informacije koje će im omogućiti donošenje kvalitetnih odluka, pa i onih za koga glasati”, naveo je Bratu.