Brejvik kome je novo zvanično ime Fjotolf Hansen, u zatvoru je od 2012. godine i tvrdi da, po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, režim stroge izolacije u kojem se nalazi predstavlja nehumanu kaznu.
Prethodni pokušaj Brejvika da zbog toga tuži Norvešku propao je 2016. godine, a 2017. godine njegovu žalbu je odbio i Evropski sud pravde.
Brejvikov advokat rekao je za Asošijeted pres da njegov klijent trpi mentalnu patnju zbog toga što je godinama u samici, da je postao “samoubilački” nastrojen i zavisan od antidepresiva.
Po njegovim rečima, 12 i po godina u samici je “jedinstven” slučaj u novijoj evropskoj istoriji i da bi Brejviku valjalo ublažiti ograničenja i omogućiti mu više kontakata sa drugim zatvorenicima.
Brejvik je 2012. godine osuđen zbog masovnog ubistva i terorizma zbog bombaškog napada u kojem je ubio osam ljudi u vladinoj zgradi u Oslu, a dmah potom i masakra vatrenim oružjem u letnjem kampu na ostrvu Utoja gde je za metu uzeo omladince Laburističke partije i ubio 69 osoba.
Tokom suđenja, Brejvik je sebe opisao kao “antimuslimanskog krstaša”. Izjasnio se da nije kriv i tvrdio da je delovao u samoodbrani kako bi zaštitio Norvešku od multikulturalizma.
Dobio je najstrožu kaznu koja se u to vreme mogla izreći u Norveškoj: 21 godinu zatvora koji se može produžavati neograničeno ako se proceni da je i dalje opasan.
Brejvikov advokat smatra da će njegov klijent ostati u zatvoru doživotno i da “nikada neće moći da se poveže sa drugim ljudima” ukoliko sud ne usvoji zahtev protiv države Norveške.
Kada se uz svog advokata pojavio u improvizovanoj sudnici u fiskulturnoj sali zatvora Ringerike, Brejvik nije uputio nacistički pozdrav kao što je to činio ranije u istupima pred sudom.
Vlada odbacuje Brejvikovu tvrdnju da njegovi zatvorski uslovi krše ljudska prava. Tvrdi se da su mu uvedene brojne olakšice, ali da je izolacija neophodna zbog bezbednosti.
U sudskom izjašnjenju, državni pravobranilac je naveo da je Brejvik do sada pokazao nevoljnost za rehabilitacioni rad.
Ročište je zakazano za petak.
