Nova Vlada Srbije mora da nastavi da radi na implementaciji programa Srbija 2025, izjavila je danas u ekspozeu mandatarka za sasatav Vlade Srbije i premijerka Ana Brnabić.

“Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet autoputeva i brzih saobraćajnica: deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin – Novi Beograd na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj Potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo – Lajkovac i autoput od Rume do Šapca”, kazala je ona u Skupštini Srbije.

Kako je istakla, sve to je način da se “dođe do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra”.

“U ovom trenutku imamo 12 projekata u implementaciji u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara. Uveliko se radi Ruma – Šabac – Loznica i završava se most preko Save na autoputu Kuzmin – Sremska Rača”, rekla je ona poslanicima.

Podsetila je da su započeti radovi na Fruškogorskom koridoru, autoputu Niš – Merdare, kao i radovi na izgradnji saobraćajnice Požarevac – Veliko Gradište – Golubac.

“Završili smo još jednu deonicu autoputa Miloš Veliki, od Preljine do Pakovraća, čime smo napravili obilaznicu oko Čačka. Na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do izlaza iz tunela Straževica”, kazala je ona.

Brnabić je najavila i da će brza pruga od Novog Sada do Subotice, čija je izgradnja u toku, biti završena u mandatu nove Vlade Srbije.

“U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, čija je priprema u toku”, kazala je ona.

Istakla je i da je jedan od najvećih rezultata prethodne Vlade Srbije otvoranje prve brze pruge u Srbiji, koja je omogućila da se od Beograda do Novog Sada putuje za nešto više od 30 minuta, brzinom od 200 kilometara na sat.

Dodala je da su u prethodne dve godine završene i rekonstrukcija i modernizacija železničkih pravaca Subotica – Horgoš, da je započeta obnova pruge Niš – Brestovac, a uskoro će početi radovi na pruzi Niš – Dimitrovgrad.

Ona je podsetila na mandat prethodne Vlade Srbije, na čijem je čeju bila, naglašavajući da je država kroz tri ekonomska paketa za podršku privredi i građanima, tokom pandemije korona virusa, investirala blizu devet milijardi evra, “kako bi se sačuvala radna mesta, produktivnost i konkurentnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća”.

Istakla je i da je prema podacima Svetske banke, Srbija bila jedna od samo 10 država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020.

“Danas je nezaposlenost u Srbiji na istorijski najnižem nivou od 8,9 odsto, prosečne plate su veće od 600 evra i očekujemo da budu preko 700 evra do kraja ove godine”, rekla je ona.

Podsetila je i da je Srbije u 2021. imala rekordni nivo stranih direktnih investicija od 3,7 milijardi evra, naglašavajući da ove godine, prema trenutnim pokazateljima, očekuje približno isti ili čak i viši nivo investicija.

“Od oktobra 2020. godine, imali smo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena temeljaca za nove fabrike. Ukupna vrednost samo tih investicija je 2,4 milijarde evra i obezbediće preko 26.000 novih radnih mesta”, kazala je Brnabić.

Kako je naglasila, zahvaljujući rastu privrede, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je prvi put u istoriji prešao 50 milijardi evra prošle godine, kada je bio 53,3 milijarde evra, a ove godine očekuje da će biti veći od 60 milijardi evra.

Brnabić: Veća ulaganja u obrazovanje, nauku i inovacije povećavaju konkurentnost Srbije 

Mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u svom ekspozeu da će veće ulaganje u obrazovanje, nauku i inovacije dodatno povećati konkurentnosti i produktivnosti privrede Srbije, što će omogućiti dalje kapitalne investicije u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, uz rast plata i penzija na fiskalno odgovoran način.

Ona je u Skupštini Srbije kazala da postoji dodatni prostor za rast konkurentnosti i produktivnosti privrede, što “treba da bude rezultat dodatnog unapređenja našeg obrazovnog sistema, većeg ulaganja u nauku i inovacije i upotrebe savremenih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija”.

Zbog toga je najavila da će se u mandate nove Vlade Srbije dodatno ojačati dualno obrazovanje.

“Učenici koji se školuju po dualnom modelu se u većem procentu zapošljavaju, sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu. Takođe, znatno je više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu”, kazala je ona.

Kao primer je navela generaciju učenika koji su srednje stručno obrazovanje završili 2020. godine, precizirajući da je među učenicima koji su školu pohađali po dualnom modelu, čak 69 odsto je već zaposleno, dok je od onih koji su školu završili po klasičnom modelu 42 odsto zaposleno.

I prosečna plata, kako je navela, svršenih srednjoškolaca po dualnom modelu je 80.441 dinara, a po klasičnom 65.361 dinara.

“Moramo da povećamo obuhvat dualnog modela obrazovanja i na fakultetima i da animiramo više kompanija da se uključe u dualni model obrazovanja, ali i da objasnimo i učenicima i njihovim roditeljima kakve su prednosti dualnog modela”, rekla je mandatarka.

Prema njenim rečima, Srbija će raditi na tome da i dalje bude jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u nastavnom programu.

Podsetila je da je osnovan i Institut za veštačku inteligenciju, a uvedene su i multidisciplinarne magistarske studije.

“Moramo više da uložimo u nauku, jer to znači inovacije i bolju konkurentnost. Mi smo 2019. osnovali Fond za nauku, počeli da zapošljavamo mlade naučnike i doktorante i danas vidimo rezultate toga”, rekla je Brnabić.

Međutim, naglasila je kako država mora da nađe način da stimuliše privredu da više ulaže u nauku, istraživanje i razvoj, kako bi se povećala konkurentnost i produktivnost privrede.

“Imajući u vidu da je naša stopa nezaposlenosti 8,9 odsto, jedina dva načina da se generiše dodatan rast je – zapošljavanje stranaca ili rast produktivnosti korišćenjem inovacija i tehnologije. Za ovo je nauka, i veza između nauke i privrede, ključna”, kazala je Brnabić.

Najavila je da će tokom sledeće godine biti završena izgradnja BioSens instituta, kao evropskog centra izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi, kao i Centra izvrsnosti u Kragujevcu i započeti realizacija treće faze Državnog data centra u Kragujevcu za njegovo proširenje i prerastanje u Inovacioni distrikt.

“Počećemo da gradimo Industrijsko-tehnološki park u Kruševcu, dodatnu zgradu ETF-a u Beogradu, i da proširujemo postojeće naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Čačku i Nišu”, kazala je ona.

Počinje, kako je navela, i rekonstrukcija i izgradnja objekata “Ložionice” u Beogradu, u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra.

“Kada smo otvorili Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili Idejni projekat, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji BIO4 kampusa. Ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj”, rekla je ona.

Brnabić je podsetila i da je u prethodne dve godine, dok je ona bila na čelu Vlade Srbije, mnogo stvari uradjeno u oblasti zaštite životne sredine poput čišćenje divljih deponija, izgradnja kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pošumljavanje, odsumporavanje na termoelektranama.

“Uz veće kapacitete zelene energije, moramo da nastavimo da ulažemo u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sanitarne deponije, smanjenje i ponovno korišćenje otpada”, rekla je ona.

Naglasila je da gradjani treba da imaju u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije i da će njihove posledice biti sve veće zbog čaga je bitno da država bude pripremljena.

“Ovo je posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu, ali i pitanje koje će uticati na formiranje nove energetske politike Srbije”, rekla je Brnabić.

Brnabić predložila ministre i poručila da nema veće časti od služenja zemlji

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić predstavila je svoj ekspoze  poslanicima i predložila sastav vlade, a čitanje svakog imena bilo je ispraćeno gromoglasnim aplauzom. Predloženi su:

ministar spoljnih poslova – Ivica Dačić,

potpredsednik Vlade i ministar odbrane – Miloš Vučević,                                                                                                                    

potpredsednik Vlade i ministar finansija – Siniša Mali,

ministar unutrašnje i spoljne trgovine – Tomislav Momirović,

ministar privrede – Rade Basta,

ministarka poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede – Jelena Tanasković,

ministarka za zaštitu životne sredine – Irena Vujović,

ministar gradjevinarstva i infrastrukture – Goran Vesić,

ministarka rudarstva i energetike – Dubravka Negre,

ministarka pravde – Maja Popović,

ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu – Aleksandar Martinović,

ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog – Tomislav Žigmanov,

ministar za unutrašnje poslove – Bratislav Gašić,

ministarka za evropske integracije – Tanja Miščević,

ministar prosvete – Branko Ružić,

ministarka za nauku, inovacije i tehnološki razvoj – Jelena Begović,

ministarka zdravlja – Danica Grujičić,

ministar za rad, zapošljavanje i boračka pitanja – Nikola Selaković,

ministarka za brigu o porodicu i demografiju – Darija Kisić,

ministar za turizam i omladinu – Husein Memić,

ministar sporta – Zoran Gajić,

ministarka kulture – Maja Gojković,

ministar za brigu o selu – Milan Krkobabić,

ministar informisanja i telekomunikacija – Mihailo Jovanović,

ministar za javna ulaganja – Marko Blagojević

ministri bez portfelja – Djordje Milićević, Edin Djerlek i Novica Tončev.

Brnabić je ministrima poručila da nema veće časti od toga da služe svojoj zemlji uz osvrt da je pre deset godina Srbija bila “zgažena i na kolenima”, a da joj je Srpska napredna stranka “donela političku stabilnost” jer su gradjani tražili promene.

Ponovila je najveće dosadašnje uspehe i rekla da se mora “naći prostor da Srbija nastavi da napreduje”.

Premijerka je u završnom delu govora rekla da očekuje od Evropske unije i Prištine potpunu primenu Briselskog sporazuma i osnivanje Zajednice srpskih opština, a Srbija će, kako je rekla, nastaviti da pomaže srpskom narodu na Kosovu.

“Vlada Srbije ima obavezu da, u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem, u ovim izazovnim vremenima čuva i brani našu nezavisnost i samostalnost, vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese. Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo raditi, ali istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu kao medjunarodno priznate države, na isti način kako se danas, potpuno ispravno, brani teritorijalni integritet drugih medjunarodno priznatih država”, rekla je Brnabić.

Dodala je da će Srbija uložiti maksimalne napore da sačuva mir i daće sve od sebe da nastavi da gradi bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region.

“Nastavićemo da radimo na inicijativi ‘Otvoreni Balkan’ i nadamo se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i BiH. Incijativa je otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet života svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i bezbednost Srba na KiM”, navela je Brnabić.