“Novi ciljni datum je 1. januar 2025. godine”, rekla je novinarima ministarka finansija Rosica Velkova.

Zvanično je prijem u zonu evra te najsiromašnije zemlje EU koja je članica od 2007. godine, bio zakazan za 2024. godinu, ali je Bugarska već dve godine u političkim previranjima.

Sa izuzetkom kratke stabilnosti od nekoliko meseci 2022. godine sa reformskim kabinetom na čelu s bivšim preduzetnikom pkolovanim na Harvardu, Kirilom Petkovom, privremene vlade slede jedna za drugom, a glavni poslovi ostaju u neizvesnosti.

Novi izboru su zakazani za 2. april, peti od 2021. godine, kako bi se pokušala formirati stabilna koalicija, ali analitičari su pesimistični.

“Nije bilo moguće napraviti kompromis” u Parlamentu da se glasa o tekstovima o pranju novca, ovlašćenjima centralne banke ili čak bankrotima, požalila se ministarka.

“Naši evropski partneri smatraju da je Bugarska previše zaostala”, rekla je ona.

Postavljena pod strogi režim štednje od teške ekonomske krize 1996-97, Bugarska se pridružila bankarskom regulatornom okviru evrozone 2020. i mehanizmu ERM II, sistemu fiksnog pariteta u kojem država mora ostati najmanje dve godine prije primljen u zonu evra.

Prelazak na jedinstvenu valutu mora da se desi po sadašnjem deviznom kursu od 1,95583 leva za jedan evro – istom od stvaranja monetarne zone 1999. godine.

Hrvaatska je 1. januara postala 20. članica zone evra, sedam godina pošto je to postigla Litvanija.