On ja za Betu rekao da je republički Prostorni plan strateški dokument, a da lokalne samouprave daju dozvolu i unose pojedine delove u taj dokument.

“Ništa se neće promeniti ako Grad Loznica povuče odluku o usvajanju Prostornog plana na svojoj teritoriji ako je tim planom obuhvaćena i krupanjska opština koja nije povukla istu odluku. Osim toga, što je najvažnije, na snazi ostaje strateški republički Prostorni plan područja posebne namene”, rekao je Bušatlija.

Skupština Grada Loznice je danas po hitnom postupku stavila van snage odluku o donošenju Prostornog plana tog grada kojim je bila predvidjena izgradnja rudnika litijuma na toj teritoriji. Takvu odluku najavio je pe dva dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ekološki pokreti skupljaju potpise kako bi zatražili da se odluka o donošenju Prostornog plana u opštini Krupanj stavi na dnevni red na sledećem zasedanju.

Bušatlija je rekao da Srbija nema uredjen način utvrdjivanja javnog interesa za odredjeni projekat.

“Ne može javni interes o strateškom projektu da utvrdjuje Vlada Srbije, kao ni Skupština Srbije, nego mora biti zasnovan na interesu i odluci svih gradjana na referendumu, a ne samo gradjana dela teritorije. Državu čini narod, a vlada samo njome upravlja odredjeni vremenski period”, rekao je Bušatlija.

Evropa je Srbiji, kako je rekao, nametnula referendum za koji nije važan cenzus, ali nije isto kada takav zakon ima Švajcarska, gde je razvijena demokratija i gde i mali broj gradjana može da da pravi rezultat, i Srbija gde može da se manipuliše tom činjenicom.

Bušatlija je rekao da problem zagadjenja vode zbog otvaranja rudnika litijuma nije samo problem države Srbije jer ako se kojim slučajem zagadi Drina, a ona se uliva u medjunarodne vode, u Savu i Dunav, to postaje problem više država kroz koje protiču i verujem da će se to pitanje pokrenuti i nakon otvaranja Klastera 4 u procesu integracije Srbije u EU koji obuhvata i ekologiju.

On je rekao da i Arhuska konvencija, Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) predvidja dostupnost informacija, učešće javnosti u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima zaštite životne sredine. Ta konvencija, prema njegovim rečima, kao instrument medjunarodnog prava, treba da doprinese demokratskom i održivom razvoju.

“Arhuska konvencija znači obavezu svake države, potpisnice medju kojima je i Srbija, da gradjanima prezentuje projekat od strateškog značaja da bi oni odluči da li će dozvoliti otvaranje rudnika litijuma ili će na tom mestu saditi šljive”, rekao je Bušatlija.

Istakao je da o rudniku litijuma kod Loznice nije uradjena ni studija kost (Cost) benefit o troškovima i koristima od tog projekta, pa se ne zna šta bi država od toga zaradila, da li bi dobila samo rudnu rentu koja bi bila manja od troškova saniranja štete ili nešto više.

“Šta ako dodje do pucanja brane na deponijama, a Rio Tinto se pokupi i ode. Ni ta kompanija neće u poslovanju biti previše profitabilna jer se neprestano rade istraživanja kako bi se našli drugi metali i minerali za baterije. Litijum je dostigao zenit što se tiče njegove upotrebe u automobilskoj industriji, a značajnu primenu još ima za baterije kompjutera”, rekao je Bušatlija.

On je istakao da je njegov stav da Srbija ne treba da otvara rudnik litijuma i ugrožava i vodotokove i Šumadiju kao izvor hrane.

“Moramo da znamo da litijum truje životnu sredinu i zato se rudnici otvaraju u pustarama. U razvijenom svetu se utvrdi javni interes da li da se otvori ili ne otvori takav rudnik. Nemačka je donela odluku da ne otvori takav rudnik iako ima veće zalihe litijuma od Srbije”, rekao je Bušatlija.

Dodao je da sumnja i u stručnost domaćih instituta i naučnika koji su uključeni u izradu studije o zaštiti životne sredine za potrebe kompanije Rio Tinto jer “Srbija zaostaje za razvijenim svetom u svemu, pa i u razvoju nauke”.