“U trci smo sa vremenom, ali kao mala privreda imamo prednosti u odnosu na veće zemlje i snažnije ekonomije, jer smo kompaktni i možemo brzo da delujemo. To smo pokazali u vreme pandemije koronavirusa i ranije, ali nam je važna dobra komunikacija između privrede i države da možemo da reagujemo što pre”, rekao je Čadež u intervju za TV Bloomberg Adria.
Istakao je da je zadatak PKS da štiti interes privrede u partnerstvu sa državom.

“Nemamo uvek isti interes, ali moramo stalno da razgovaramo i radimo zajedno kako bismo brzo reagovali i rešavali probleme kompanija”, kazao je Čadež.

Naveo je da su makroekonomski podaci za Srbiju bolji od očekivanih – rast BDP, rekordni nivo stranih direktnih investicija koji će premašiti četiri milijarde evra, “što je još jedan pokazatelj da investitori nisu stali”.

“Od 2020. do kraja 2022. godine imamo 66 novih fabrika, novih proizvodnih pogona, što nije mala stvar. Kvartalna anketa PKS pokazuje da 75 odsto privrednika ne očekuje problem sa likvidnošću, što je dobra vest za sada”, dodao je predsednik PKS.

Uprkos tim pozitivnim pokazateljima, Čadež je upozorio da se u 2023. očekuje nastavak inflatornih pritisaka, energetska zavisnost, kao i da je najveća muka za privredu neizvesnost u planiranju poslovanja.

“Po nekim istraživanjima rađenim u EU, kompanije su do sada prelile inflaciju inputa poluproizvoda i sirovina na kupca 34 odsto. Očekuje se da će već u prvom kvartalu 2023. godine to biti 50 odsto, zakasneli inflatorni pritisak iz 2022. Postoji limit do kada možete da podižete cene prema krajnjem potrošaču. Kompanije nemaju mnogo manevarskog prostora, mogu samo sredstva planirana za kapitalne investicije da prebacuju u operativne poslove i taj novac koriste da bi održale nivo proizvodnje. Sa jedne strane održavate poslovanje, a sa druge, odlažete ulaganja važna za produktivnost”, objasnio je Čadež.

Ukazao je na novinu – prelazak sa globalizacije na regionalizaciju, formiranje većih regionalnih teritorijalnih celina koje predvode vodeće ekonomske sile SAD, Kina, EU.

“To je jedan tektonski ekonomski poremećaj, jer se pomeraju svi lanci dobavljača i vrednosti. To se ne dešava samo zbog rata u Ukrajini, već je i posledica ranijih događaja. Srbija može ove promene da koristi kao šansu koju donosi ‘nearshoring'”, smatra Čadež.

Istakao je da Komora u dijalogu sa novom vladom izazovima i problemima pristupa multisektorski.

“Za razliku od prošlih vremena kada smo imali stalne radne grupe sa pojedinačnim ministarstvima da rešavamo probleme, sada moramo da radimo multisektorski. Primer je upravljanje građevinskim otpadom. Srbija baca veliki novac umesto da taj resurs koristi u reciklažu i prozvodnju. Zato smo sa ministarstvima građevinarstva, zaštite životne sredine i energetike dogovorili zajedničku radnu grupu sa ciljem da što pre nađemo rešenje, donesemo regulativu i razvijamo tržište”, rekao je Čadež.

Dodao je da je za sve investicione procese i održanje konkurentnosti kompanijama, posebno malim i srednjim preduzećima, potrebna podrška, a rešenja su u primeni nekih finansijskih instrumenata, garantih šema, vraćanju poreskog kredita.

Čadež je govoreći o dosadašnjim rezultatima regionalne inicijative Otvoreni Balkan istakao da je napredak vidljiv, posebno u unapređenju trgovine kako među članicama (Srbija, Severna Makedonija i Albanija), tako i među svim ekonomijama u regionu, ali može i bolje.

Na skali od jedan do 10, rezultate Otvorenog Balkana ocenio je između četiri i pet.

“Veoma je važno da zajednički nastupamo prema Briselu, insistiramo na uključivanju regiona u jednistveno tržište EU. Izolovanost Zapadnog Balkana od jedinstvenog tržišta nije dobra, ni za naš region, ni za EU”, upozorio je predsednik PKS.