Prema njegovim rečima, velika šansa za razvoj domaćih firmi je težnja velikih svetskih kompanija da lokalizuju i skrate lance dobavljača zbog aktuelnih logističkih problema.
“Za veliki dan dobavljača, pre svega za automobilsku industriju, koji PKS u saradnji sa nemačkim partnerima organizuje u septembru, neverovatan je odziv velikih kompanija koje će tražiti nove partnere”, istakao je Čadež.
Komentarišući mogućnosti kreiranja strateškog okvira za razvoj u uslovima krize, predsednik PKS je ukazao da su u poslednjih nekoliko meseci inicijative i dijalozi sa donosiocima odluka uglavnom bili vezani za hitne situacije i izazove kako da se reši neka trenutna situacija poput pitanja snabdevanja šećerom, ili proizvodnje peleta.
Problem je, ocenio je Čadež, što se u uslovima kovid krize, a sada i ukrajinske krize, sve manje planira i razmišlja o strategiji na srednji i duži rok, a sve češće “gase požari i donose kratkoročna rešenja”.
“Kada ograničite cenu šećera i napravite veliku razliku izmedju organičene i tržišne cene, možete kratkoročno da rešite snabdevanje tako što donesete meru na teret proizvodjača, ali strateški, problem ostaje, jer zbog tih donetih odluka farmeri neće da sade šećernu repu i za godinu dana imaćete deset puta veći problem jer nemate sirovinu a proizvodjač ste”, naveo je Čadež.
Prema rečima predsednika PKS, isto je i sa peletom – uvede se zabrana izvoza sirovine, ali se ne razgovara o tome kako će se strateški voditi briga sledeće godine,
“Tu mi koji predstavljamo interese biznisa imamo najveći izazov: pronaći prostor u kome će se voditi dijalog o strateškim pitanjima”, rekao je Čadež.
Кonferenciju u kragujevačkom Mind parku, posvećenu malim i srednjim preduzećima koja daju veliki doprinos održivom razvoju Srbije, organizovali su Centar za visoke ekonomske studije (CEVES), uz podršku vlada Nemačke i Švajcarske, a u okviru Platfome “Održivi razvoj za sve”.
Cilj konferencije bio je da ukaže na ključnu ulogu koju domaća preduzetnička privreda ima u razvoju zemlje i mogućnostim koje postoje, kako bi se njihovi potencijali još više iskoristili, a tom prilikom izabrano je 100 malih i srednjih preduzeća, od ukupno 300 koliko ih ima u Srbiji, kao šampioni u svom poslu, koji su, po medjunarodnim standardima, vodeći u srpskom izvozu, inoviranju i zelenoj transformaciji.
