„Energetika treba da se bazira na izgradnji novih hidrokapaciteta i energetskoj efikasnosti koja će obuhvatiti celokupno stanovništvo, industriju, javni i privatni sektor, kao i saobraćaj“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da ti ekološki pokreti pozdravljaju najavu Ministarstva rudarstva i energetike da se izgrade nove reverzibilne hidrocentrale, Djerdap 3 i Bistrica i da se planira izgradnja još nekih velikih hidroenergetskih postrojenja.

Najvredniji hidroenergetski potencijal u Srbiji Djerdap 3, kako se navodi, ima ogroman potencijal koji bi gotovo mogao potpuno da zemeni čitavu flotu termocentrala na ugalj ukoliko se izgradi u punom kapacitetu kako je to ranije planirano.

Ističe se da planovi neće biti kredibilni i legitimni bez ambicioznog plana zatvaranja termocentrala do najkasnije 2040. godine i odbijanja dozvola za otvaranje novih kopova kao što je Kop E u kolubarskom regionu i Kostolac Zapad u kostolačkom regionu.

CEKOR i KORS su naveli da je pre svega neophodno da se Predlog prostornog plana Srbije revidira i da se iz njega izbaci namera povećanja proizvodnje uglja do čak 48 miliona tona godišnje.

„Usled toga, potrebno je pod hitno revidirati planove za ugradnju odsumporavanja i drugih navodno ekoloških mera i sredstva, finansijska i kadrovska, preusmeriti na izradu masivnog i ubrzanog plana dekarbonizacije koji će podrazumevati da se pod hitno izgrade zamenski hidroenergetski kapaciteti“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će uskoro biti uvedena taksa na emisiju ugljen-dioksida i da će EPS pri trenutnom nivou cena morati godišnje da plati preko 1,5 milijardi evra samo za pravo da emituje ugljen-dioksid.

Predlog CEKOR-a i KORS-a je da se maksimalno koristi solarna energija kao i vetroenergija uz maskimalnu zaštitu prirode i gradjana od negativnih uticaja, zatim da se pošume prostranstva u Vojvodini radi proizvodnje drvne bio-mase.