„Ruske trupe su namerno zauzele nuklearku Zaporožje, i sa tog područja izvode kontinuirane operacije, uverene da ukrajinski branioci neće rizikovati nuklearnu katastrofu, i da stoga neće dejstvovati uzvratnom vatrom. Palestinski teroristi rade isto u Izraelu, gde koriste obdaništa i bolnice kako bi izbegli odgovor izraelskih odbrambenih snaga“, naveo je Obradović u kolumni za beogradski Medija centar.

Da ruska vojna dejstva imaju odlike nuklearnog terorizma vidi se iz nekoliko činjenica, dodaje Obradović.

„Unutar elektrane su naoružani Rusi, koji su sigurno već minirali kritične tačke na ovom objektu, a u slučaju antiterorističke ukrajinske akcije, spremni su da povuku obarač i izazovu štetu i sabotažu, a time i katastrofu“, naveo je.

Obradović kaže da ne treba isključiti mogućnost da se ruska strategija zasniva na formiranju radioaktivnog pojasa i na trajnom ekološkom i ekonomskom uništenju Ukrajine, uz odgovarajuće lažne izgovore.

„Dodatni razlog za zabrinutost je ogromna proliferacija dezinformacija o krizi u Zaporožju. Ruska strana kategorički odbacuje demilitarizaciju nuklearne elektrane, što je još jedan dokaz da je ovo talačka situacija“, piše u tekstu.

Programski direktor Centra za stratešku analizu ukazuje da je za razumevanje „talačke krize koja se dogođa u nuklearki Zaporožje neophodno razumeti sam početak agresije na Ukrajinu“.

„U analizu treba uzeti kompletan karakter Rusije. Ako pogledamo retrospektivu delovanja Rusije, kako carske tako i SSSR, videćemo da su ucene i talačke situacije pravilo, a ne izuzetak“, dodaje Obradović.

Navodi da je „metod ucene totalitarna karakteristika ličnosti“ ruskog predsednika Vladimira Putina i dodaje da je on „ceo svoj profesionalni vek posvetio kontroli drugih ljudi, kroz strah, pretnje, ucene i upotrebu sile“.

„Ako pogledamo unutrašnju situaciju u samoj Rusiji, sistem ucene je rasprostranjen u svim porama društva. Da li su u pitanju ucenjeni oligarsi ili obični ljudi, apsolutno je nebitno. Jedina razlika je u tome što se običan narod nije obogatio od javnih sredstava. Sistem ucene se ogleda i u međunarodnoj areni i tako je od 19. veka“, dodaje.

Obradović navodi da je jedan od parametara za napad na Ukrajinu bio zasnovan na energetskoj uceni Evrope i ocenjuje da su ruski stratezi imali pogrešnu procenu, jer su smatrali da imaju Evropu „u šah matu“, usled zavisnosti od prirodnog gasa.

„Danas, šest meseci nakon napada na Ukrajinu, Evropa se oslobodila dve trećine te zavisnosti. Ruska energetska ucena nije sprečila EU da podrži Ukrajinu svim svojim naporima, i vojno i materijalno. Dakle, nasilnik je naišao na oštar odgovor, ucena je propala. Jednom kada se prekine začarani krug straha i ucene, dolazi sloboda“, podseća Obradović.

On ocenjuje da se „ciklus ucena“ polako bliži kraju jer ruska propaganda „ne daje rezultate na bojnom polju, a još manje u svakodnevnom životu“.

Navodi da je Rusija u januaru ove godine „otvoreno uzela Ukrajinu za taoca“, zapretivši da će je napasti ako se NATO ne vrati na pozicije iz 1997. godine.

„Nakon što je slobodni svet pružio vojnu i materijalnu podršku Ukrajini u skladu sa članom 51 Povelje UN, naglašena je opasnost od nuklearnog rata. Kako je rat odmicao, Rusija je samo menjala taoce. Po pitanju snabdevanja hranom, a čiji je kreator Rusija, najsiromašniji i najugroženiji stanovnici naše planete su uzeti kao taoci. Ukrajinski civili su uglavnom postali taoci, svaka uspešna ukrajinska akcija rezultira odmazdom protiv civilnog stanovništva širom Ukrajine“, dodaje Obradović.

On ukazuje da je „važno razumeti“ taj obrazac da nasilnik, kada se suoči sa snažnim otporom, nastavlja da bira sve slabije i slabije žrtve, i da zato „ne čudi ruski hibridni desant na Zapadni Balkan“.

„Napadu na Ukrajinu prethodila je salva dezinformacija i priča o biološkom oružju, ‘nacizmu’, ‘genocidu’, neposrednoj vojnoj ugroženosti. Ruske dezinformacije služe kao nepogrešiv vodič za otkrivanje njihovih poteza i namera. Zaporoška nuklearna elektrana nije izuzetak. Pretili su ukrajinskom narodu, a sada prete celom čovečanstvu, do juče nuklearnim napadima, izazivanjem gladi, a sada i nuklearnom katastrofom“, navodi se u tekstu.

Obradović postavlja i pitanje da li su ruske ambasade „ogranci terorističkih ćelija ili legitimni predstavnici suverene države“ i dodaje da ostaje da se svaka država „probudi i realno sagleda situaciju“.