Dačić je u intervjuu agenciji Beta kazao da u ovom trenutku uvodjenje sankcija Rusiji nije interes Srbije, jer se, pored ekonomskih, može štetno odraziti i na političku podršku kada je pitanju Kosovo i Metohija.

Na pitanje da li je u poslednjih nekoliko meseci došlo do zaokreta u politici SPS-a prema Rusiji i da li ostavlja mogućnost da Srbija u 2023. godini uvede sankcije Ruskoj federaciji, Dačić je rekao da nema nikakvog zaokreta u odnosu SPS-a prema Rusiji.

“Mi Rusiju smatramo za prijateljsku državu, s kojom imamo duboke istorijske, kulturne i sve druge veze. Ne slažemo se s njenom operacijom u Ukrajini, što je sadržano i u stavu naše države pred UN. Ali smatramo i da ne treba da uvodimo ekonomske sankcije, zato što smo jedina država u Evropi koja je iskusila takve mere i dobro znamo da one ne rešavaju političke probleme. Srbija će po tom pitanju slediti isključivo svoj interes, kao i do sada. A to znači da nećemo dozvoliti da naši gradjani, ekonomija i razvoj trpe zbog bilo čega, jer nijedan interes nije viši od toga”, kazao je Dačić.

Upitan da li postoji mogućnost da Srbija ipak uvede sankcije Ruskoj federaciji, Dačić je rekao da je politika Srbije zasnovana na sopstvenim interesima.

“Nema nijednog razloga da promenimo naš stav da ćemo uvodjenje sankcija Rusiji procenjivati u skladu s našim interesima. U ovom trenutku to nije naš interes, jer se, pored ekonomskih, može štetno odraziti i na političku podršku kada je pitanju Kosovo i Metohija”, kazao je on.

Na pitanje koji interes može da ima Srbija, pa da uvede sankcije Rusiji, Dačić je kazao da je pitanje granica do koje se mogu izdržati pritisci Zapada te vrste.

“Kao što je i predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) rekao, mi ćemo procenjivati gde je granica do koje možemo izdržati pritiske te vrste. Granica jeste kada bi to postalo neizdrživo za Srbiju”, naglasio je šef diplomatije.

Komentarišući to što u poslednjih godinu i po dana nije otvoren nijedan klaster u pregovorima sa EU, šef diplomatije je rekao da Srbija u svojim reformama ide mnogo brže nego što to pokazuje broj otvorenih i zatvorenih poglavlja.

“Mi smo još u junu bili spremni za otvaranje klastera 3, u kojem su i neka poglavlja koja smo i ranije otvorili. Ali EU je opet išla političkim interesom, pri čemu je Srbija ostala uskraćena. Obično se kaže da je samo Srbija kriva što ne napreduje brže. Ali nije tako, ima mnogo, ako ne i većine razloga na strani Evropske unije i njenih političkih prioriteta. Ovde je očigledno da EU naš put ka članstvu u EU meri uspehom dijaloga s Prištinom. Može Srbija da napreduje u reformama koliko god hoće, ali ako nema napretka u dijalogu s Prištinom, neće biti ni napretka u evrointegracijama. Medjutim, čak iako bi postigli odredjeni sporazum s Prištinom, niko iz EU nije u stanju da nam kaže šta bismo time dobili”, kazao je on.

Uglavnom nema nikakvog objektivnog razloga, dodao je, da u 2023. Srbija ne otvori još neki pregovarački klaster, za to je spremna, a da li će biti spremna EU to će ona morati da kaže.

Na pitanje da li će spoljna politika Srbije u 2023. godini biti usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, Dačić je rekao da hoće u onoj meri “koliko se to podudara s našim spoljnopolitičkim interesima”.

“Ne možemo i ne moramo drugačije, zato što nismo u punopravnom članstvu u EU, a do tada imamo vremena da uskladimo naše spoljnopolitičke interese. Drugo, i oko ovog pitanja vlada prilično licemerje, kada kritikuju Srbiju što nije uskladila 100 odsto svoju spoljnu politiku s evropskom. Ni sve članice EU nemaju sve vreme uskladjenu spoljnu politiku s Unijom čiji su član.Medjutim, naša je obaveza da uskladjujemo spoljnu i bezbednosnu politiku s EU. Naš stepen uskladjenosti je pao jer nismo uveli sankcije Ruskoj federaciji. Sve dok ne budemo znali šta će biti s našim teritorijalnim integritetom, nećemo moći da usaglasimo našu politiku sa EU”, ocenio je šef diplomatije.

Govoreći o Kosovu i Metohiji, i da li je povlačenjem Srpske liste iz kosovskih institucija prestao da važi Briselski sporazum, Dačić je kazao da Priština ne poštuje sporazum već 10 godina, jer nikada nije sprovela jedinu obavezu koju je imala – da formira Zajednicu srpskih opština.

“U mandatu Aljbina Kurtija, Briselski sporazum je pogažen nebrojeno puta. Još u martu kada je po njegovom nalogu smenjena predsednica Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Ljiljana Stevanović, pa kada su Srbima jesenas pretili oduzimanjem tablica i ličnih karata, a naročito poslednjim smenjivanjem šefova policije u srpskim sredinama. Sve to vreme se vrši nasilje nad Srbima na severu Kosova, Kurtijeva policija upada bez ičijeg odobrenja, hapse nedužne ljude, oduzimaju njihovu imovinu, pritisak je nesnosan”, kazao je on.

Dodao je da je izlazak Srba iz kosovskih institucija iznudjen usled neizdrživog pritiska, terora i neprestanog kršenja svih postignutih sporazuma, uključujući i Briselski sporazum.

Upitan da li bi s ovim iskustvom u pregovorima s Prištinom potpisao sporazum o integraciji srpske zajednice, kao i srpskih institucija i privrednih društava u kosovski sistem, Dačić je rekao da ni pre potpisivanja Briselskog sporazuma uslovi za život srpske zajednice nisu bili mnogo bolji.

“Stalni pritisak na srpsku zajednicu je konstanta politike Prištine, bez obzira ko je tamo na vlasti. Mi smo sklopili sporazum s Prištinom, uz posredovanje i garancije EU, u dobroj veri da možemo da krenemo u rešavanje otvorenih problema i da pre svega obezbedimo garancije za miran život Srba na Kosovu i Metohiji. Niko od nas nije imao iluzije da će Briselski sporazum doneti preko noći spokojan život Srbima na Kosovu, ni da će rešiti sve probleme. Ali od nečega je moralo da se počne”, kazao je šef srpske diplomatije.

Niko razuman, dodao je, nije mogao da očekuje da će se posle 10 godina neko u Prištini odlučiti na eskalaciju i otvorenu represiju, “kao što to radi Kurti”.

“To što radi Kurti je njegov očajnički pokušaj da se sruši sve što se do sada mukotrpno gradilo i da se stanje vrati na 2008, kada su bili uvereni da je njihova takozvana nezavisnost svršena stvar”, naglasio je Dačić.

Na pitanje ako dodje do formiranja Zajednice srpskih opština po Ustavu Kosova, da li će Srbija zadržati nadležnost nad zdravstvom, obrazovanjem i institucijama kulture u srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji, Dačić je rekao da ZSO mora da bude formirana onako kako je definisana Briselskim sporazumom.

“A on predvidja upravo nadležnost u oblastima koje ste pomenuli i još u ekonomskom razvoju, urbanizmu i ruralnom razvoju”, objasnio je on.

Na pitanje koje su najveće greške koje su vlasti u Beogradu počinile u poslednjih 10 godina kada je u pitanju rešavanje kosovskog pitanja, Dačić je kazao da u tom periodu nije bilo grešaka ili pogrešnih odluka.

“Toga je bilo ranije u nekim važnim situacijama. Ali mislim da smo nekad previše verovali uveravanjima medjunarodnih posrednika da mogu da utiču na Prištinu da sprovede dogovoreno. Računali smo da imamo posla s odgovornim vladama velikih evropskih zemalja, ali nekada je od njih išlo najobičnije navijanje za Prištinu, a protiv Beograda. Na primer, niko ne može da me ubedi da je Ramuš Haradinaj mogao sam, bez ičije podrške, da drži nečuvene sankcije na robu iz Srbije godinu i po dana. A za tih godinu i po naš dijalog je stajao u mestu”, kazao je ministar.

Kad je Kurti došao na vlast, dodao je, on je bio zvezda medju evropskim političarima i medijima – da je borac protiv korupcije, novo lice neukaljano ratom, reformator, levičar.

“A ispostavilo se ono što mi pričamo od prvog dana, da je običan šovinista koji hoće da istera Srbe s Kosova i Metohije. Neka im ta zvezda evropske politike objasni zašto zabranjuje dolazak srpskom patrijarhu u srpski manastir da služi božićnu liturgiju? Tako nešto se nikada u svetu nije dogodilo, čak ni u vreme ratova”, istakao je Dačić.

Upitan da prokomentariše izjavu predsednika Aleksandra Vučića da se Srbija, kada je reč o kosovskom pitanju, nalazi u poziciji “pacova u uglu”, Dačić je rekao da nije pristojno da tumači predsednikove izjave.

“Ali asocijacija je svima jasna – nemojte nikog da saterate u ugao, moraće da se brani i skočiće vam na glavu.Srbi na Kosovu i Metohiji su saterani u ugao, Kurti ih je naterao da se brane svom snagom, i u tome imaju svu podršku Srbije. Izašli su iz kosovskih institucija jer ne mogu da budu u njima dok se vrši otvoreno nasilje nad njihovim sunarodnicima”, rekao je on.

Upitan da li očekuje da beogradski izbori budu organizovani na proleće, kao što je bilo najavljivano, Dačić je rekao da je pristalica održavanja izbora u četvorogodišnjem ritmu, ne samo u Beogradu, nego na svim nivoima.

“Mislim da u ovom trenutku nema razloga za neke skore izbore u Beogradu, jer je većina stabilna i ubedljiva, ništa ne ometa njen rad, a naročito je ne ometa neki navodni manjak legitimiteta o kojem govori opozicija. U svakom slučaju, izbori se raspisuju onda kada za to postoji većinska politička volja. Ako takve volje bude, SPS je za njih spreman u svakom trenutku, a izaći ćemo onako kako se budemo dogovorili s našim glavnim partnerom, a to je SNS”, rekao je Ivica Dačić u intervjuu za Novinsku agenciju Beta.
Ceo video materijal možete preuzeti OVDE.