„Desetak autobuskih polazaka nedeljno iz Novog Pazara, najčešće krcatih mladima iz tog grada, Sjenice i Tutina, za Novu godinu i tokom leta ulice zakrčene automobilima pristiglim sa svih krajeva Evrope i SAD postalo je opšte mesto izveštavanja medija o migracijama sa tog područja“, navodi se u saopštenju tog kulturnog centra.

Oni su ocenili da Novi Pazar „zapravo i ne zna koliko mladih tu stalno živi“, kao i da li odlaze iz grada na po par meseci „da zarade neki dinar za život tokom preostalog dela godine“, ili odlaze bez namere da se vrate.

„Podaci sa popisa stanovništva od pre deset godina sigurno više nisu relevantni, a nove ćemo (ukoliko opet ne bude nekog poziva na bojkot) dobiti tek za koju godinu, što otvara put potrebi da se prethodno i strateški promišljaju lokalne politike delovanja usmerene ka traženju odgovora na prosto pitanje zašto mladi odlaze i šta treba da im ponudimo kako bi ostali“, piše u saopštenju.

Iz tog kulturnog centra su ocenili ne odlaze samo oni koji nemaju posla, niti odlaze samo neobrazovani, već da odlaze „svi redom“.

„To ima trostruki efekat: neosporan priliv deviza koji pospešuju ekonomiju; u isto vreme, odliv radnika dodatno otežava poslovanje lokalnim biznisima; i na kraju, migracije utiču na promene vrednosnih stavova lokalne populacije. Imajući to u vidu, potrebno je da sprovedemo temeljno istraživanje o najčešćim razlozima odlaska i, još važnije, neophodnim preduslovima koje bi ohrabrile mlade da ostanu u svom gradu i tu rade i stvaraju“, ističe se u saopštenju.

Predsednica Kulturnog centra Damad Zibija Dervišhalitović Šarenkapić ocenila je da su kružne migracije (povremeni odlasci na rad u EU) mladih već donele promene kulturološkog obrasca ponašanja.

Kazala je sigurna da bi, ukoliko i institucije Novog Pazara, Sjenice i Tutina promišljaju u tom pravcu, već vidljiv evropski način vodjenja svakodnevnog života gradjana mogle prepoznati kao potencijalni benefit.

Dodala je da čak i povremeni rad u društvima koja sprečavaju korupciju, nepotizam i vode računa o očuvanju životne sredine povećava šanse da mladi masovnije teže takvom načinu života u sredini iz koje potiču, ali da se to ne registruje i sa nivoa vlasti.

Prema njenim rečima, svakodnevica demantuje tvrdnje da će samo najave ulaganja, investicija, autoputeva koje slušamo decenijama unazad, zaustaviti migracije sa tog područja.

U saopštenju se navodi da je samo jedna nedavna fokus grupa od 30 učesnika iz Novog Pazara, organizovana u okviru projekta „Evropa je sa nama“ usmerenog ka promovisanju EU vrednosti standarda, a sprovodi se u saradnji sa lokalnim upravama u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, pokazala je da svaki od njih ima makar dva člana uže ili šire familije u inostranstvu i da se mladi osećaju zapostavljeno od institucija sistema.

„Bez sistemskih i pratećih rešenja, autoputevi i druge kapitalne investicije neće sprečiti migracije jer ljudi ne napuštaju svoje zajednice, isto kao i što samo opsesivna priča državnih funkcionera o natalitetu na državnom nivou neće dati željeni rezultat“, rekla je Dervišhalitović Šarenkapić.

Ona je ocenila da bez promišljene strategije, brojnost neke populacije nužno ne vodi u bolji životni standard, i obrnuto.

„Stabilnost i održivi razvoj zajednice je direktno vezana za kvalitet ljudskog kapitala – veštine, znanja, iskustvo, zdravlje samih gradjana, a naročito mladih ljudi. Ukoliko lokalni donosioci odluka u najkraćem mogućem roku ne prepoznaju imperativ promene odnosa bar prema mladima odliv stanovništva, i već primetan nedostatak kvalifikovane radne snage, dodatno će se pogoršati“, kazala je ona.

Prema njenim rečima, vreme je u tom slučaju veoma bitan faktor, jer bi „za koju godinu imperativ mogao da postane izgradnja dodatnih kapaciteta u domovima za stare“.