Aktivista Sead Biberović smatra da su pre 80 godina, naši preci, partizani koji su oslobodili Novi Pazar od nemačkih nacista i domaćih izdajnika i fašista, verovali da je fašizam u Jugoslaviji pobeđen, te da će se “grupice ljudi i ideja neofašizma lako pokriti pepelom antifašizma”.
Međutim, navodi Biberović, sve se promenilo od 1988. godine kada su se svi narodi bivše Jugoslavije, izuzev Slovenaca, na neki način odrekli antifašizma i svrstali na stranu gubitnika u Drugom svetskom ratu, poput četnika Draže Mihailovića u Srbiji.
“U našoj divnoj zemlji, a odvratnoj državi, desilo se izjednačavanje partizanskog i četničkog pokreta, odnosno, izdizanja četnika među narodnoolobodilačke pokrete i antifašiste. Tokom devedesetih godina, pojedinim partijama u Srbiji nije odgovarao antifašistički narativ, te su promovisale i na pijadestal uzdigle srpski nacionalizam i šovinizam. I danas imamo takvu zvaničnu politiku koja koketira sa neofašizmom”, ističe on.
Govoreći o Novom Pazaru Biberović kaže da antifašističke vrednosti i dalje gaji SUBNOR, te da lokalna samouprava obeležavanje Dana oslobođenja “ne radi dovoljno transparentno ili edukativno”.
“Imamo i mi na lokalnom nivou ljude koji koketiraju sa fašizmom. Nažalost, imamo Bošnjačko nacionalno vijeće koje, kao velikog Bošnjaka, promoviše Aćif-efendiju Bljutu, čoveka koji je apsolutno otvoreno sarađivao sa fašistima i radio sve da albanizuje Bošnjake. To je apsurdno”, zaključio je on.
Sociolog i novinar Armin Šaljić je mišljenja da reč antifašizam u glavama Novopazaraca ima ideološku konotaciju i asocira na socijalistički period kada se ta reč “neumereno koristila”, te da ne treba izjednačavati antifašizam i socijalizam.
Kao i Biberović, Šaljić veruje da je tokom devedesetih promenjen sistem vrednosti, te da je religija postala dominantna, pogotovo kod Bošnjaka.
“Generalno Bošnjaci ili Srbi u Novom Pazaru neće reći da imaju nešto protiv antifašizma, ali verovatno nećete videti da masovno polažu cveće i da se podsećaju tog perioda. Svemu ovome doprinose različite istorijske interpretacije važnih događaja i datuma”, smatra on.
On naglašava da, u trenutku kada se čitav svet “pomera udesno”, Novopazarci mogu biti primer antifašističkog naroda, iako ne koriste taj termin ili obeležavaju datume.
“Moje doboko uverenje je da naš trgovački mentalitet u prošlosti nije dobro razumeo i istinski prigrlio niti jednu modernu ideologiju, već je, kao i danas, kalkulisao ko će biti pobednik i od koga će imati manje štete, zato me nervira kada čujem da neko prišiva fašizam čitavim narodima”, poručuje Šaljić.
Dodaje da su Bošnjaci dali doprinos Narodnoslobodilačkoj borbi, čime se mogu ponositi, te da su mnogo puta bili prevareni i često bezrazložno ginuli zbog čega postoji “doza nepoverenja prema svemu što su napisali oni koji su se dočepali neke vlasti”.
“Vidimo da se danas sa vrha države često ubica, bez ikakve osnove, okarakteriše kao islamista. Sličnih podvala je bilo oduvek. Pazarski antišašizam se danas ogleda u čuvenom gostoprimstvu i otvorenosti prema svim narodima, a ne prema prošlosti. Mislim da je dobro što je tako”, zaključio je Šaljić.
