“U novom Generalnom planu nejasno je tretirano kako bi taj prostor mogao da se koristi. Gledao sam, kao i neke druge moje kolege i nismo razumeli o čemu se radi, ali imam utisak da je namena tom prostoru promenjena i da će moći da se koristi i za stanove”, rekao je Bobić.
Ono što je Beogradu, kako kaže, uradjeno sa Beogradom na vodi je bilo strašno, a ono što bi moglo da bude uradjeno Sajmu još je strašnije.
“Beogradski sajam je u arhitektonskom smislu dragocenost, to je u trenutku kada je napravljen bio veliki evropski projekat, potvrda snažne kulturne svesti u to vreme. Menjati ga, rušiti je zapravo još jedno skrnavljenje grada”, rekao je Bobić.
Naveo je da najveći deo struke ima ozbiljne primedbe na to, ali da vlast ne želi da čuje primedbe.
“Sajam mora da bude zaštićen, to je kao kada bi neko hteo da sruši Skupštinu ili Narodni muzej, to je obeležje grada”, rekao je Bobić.
On podseća da je Generalni plan strateški plan razvoja u narednih 10 ili 15 godina i da je problem što institucije, koje treba da se bave zaštitom grada i njegovog nasledja, postaju servisi vlasti, što su tu da usliše njihove zahteve, zanemarujući istoriju grada i vrednosti.
Beogradski sajam sagradjen je izmedju 1954. i 1957, prema projektu arhitekte Milorada Pantovića, inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića.
Kompleks zgrada Sajma se graniči sa Beogradom na vodi koji je u vlasništvu Belgrade Waterfront Capital Investmenta, firme iz Abu Dabija koja ima 68 odsto kapitala Beograda na vodi. Preostalih 32 odsto je u vlasništvu države Srbije.
Kompanija Beograd na vodi je decembra 2021. kupila i zemljište preko puta Sajma u Radničkoj ulici, koje je nekada pripadalo Jugopetrolu.
Nezvanično se pominje da bi se Sajam preselio u Surčin, uz budući Nacionalni fudbalski stadion.
U kompleksu Nacionalnog stadiona u Surčinu u planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata. Taj prostor bi, prema planu, obuhvatio 167 hektara, od čega bi 113 hektara bilo namenjeno za sajamski prostor.
