„Srbija može da očekuje niske stope privrednog rasta, pa ček i stagnaciju ako se nastavi rat u Ukrajini i energetska kriza“, rekao je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić.

On je u debati u okviru projekta Fondacije „Ekonomski razgovori“ rekao da se privredni rast Srbije zasniva na izvozu i privlačenju stranih investitora i povećanju zaposlenosti.

„Deluje da taj model funkcioniše, posle krize sa pandemojom kovid 19 Srbija se brzo oporavila i rast je prošle godine bio 7,5 odsto. Privreda se u ovom trenutku suočava sa glavnim problemom, a to je neizvesnost, dok su glavni rizici dužina trajanja rata u Ukrajini i demografija“, rekao je Stanić.

Ocenio da bi Srbija trebalo da primi odredjen broj izbeglica „jer kada bi se njih 500.000 primilo to bi se izjednačilo sa demografskom slikom 2012. godine“.

Povećanje broja stanovnika je, kako je rekao, važno, ne samo zbog toga što se odlaskom domaćeg stanovništva u inostranstvo gube radnici, nego i potrošači.

On je, na pitanje da li će se četvrti paket sankcija EU prema Rusiji odnositi i na Srbiju, rekao da se nada da će Srbija biti izuzeta.

EU je, prema njegovi rečima, spremna da prihvati ekonomske gubitke zarad političkih ciljeva, a Srbiju bi zabrana uvoza nafte koštala skupo.

Stanić je rekao da ima nekoliko scenarija u slučaju da se sankcije EU odnose na firme sa većinskim ruskim kapitalom, kakva je Naftna indsutrija Srbije (NIS).

„Nadam se da će ta kompanija biti izuzeta iz sankcija EU prema Rusiji, u suprotnom jedno od rešenja je da država preuzme većinski paket vlasništva u toj kompaniji kao i u slučaju Zberbanke“, rekao je Stanić.

Dodao je da, ukoliko se rat završi brzo, diplomatskim dogovorom, da bi privredni pad u Evropi mogao biti oko jedan odsto, a ako potraje cena nafte će skočiti na 150-200 dolara po barelu, a privredni rast će u tim zemljama biti manji više od tri odsto.

Srbija bi, kako je rekao, mogla da nadje alternativna tržišta za Ukrajinu, gde je rat, i Rusiju do čijeg je tržišta sve teže doći, ako se okrene severnoafričkim zemljama.

Na pitanje da li će Srbija moći da ostane neopredeljena i odoli pritisku EU da uvede sankcije Rusiji, Stanić je rekao da će, ako na to bude prinudjena, domaća privreda snositi posledice.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bijelić rekao je da je saradnja Srbije sa EU još stabilna i da ima potencijala da se širi zbog sporazuma o slobodnoj trgovini.

„Jedna analiza je pokazala da spoljnotrgovinska razmena Srbije sa EU premašuje čak obim trgovine sa zemljama CEFTA sporazuma“, rekao je Bijelić.

Dodao je da Srbija nema obavezu da uskladjuje politiku sa EU i da ne postoji takav mehanizam dok ne postane članica te zajednice, a i kada postane politike se uskladjuju.

„Srbija, ukoliko je moguće, treba da zadrži neutralan položaj prema EU i Rusiji, a ako bude morala da se, umesto da ostane po strani, opredeli jer je zatvorena kao u ‘džepu’ i zbog toga što svet ide u blokovsku podelu, biće to šteta za sve“, rekao je Bijelić.

Medjunarodno prvo je, prema njegovim rečima, gurnuto u zapećak i barijere uvodi čak i Svetska trgovinska organizacija, što govori o globalnoj preraspodeli moći.

U medjunarodnim organizacijama će posle talasa kriza morati da se, kako je rekao, uspostavi nova arhitektura jer je i Kina ojačala i formira se novi medjunarodni poredak, a najveći problem je kriza morala društva zbog čega se ne poštuju ni sklopljeni sporazumi.

Direktorka Centra za evropske politike Ranka Miljenović ocenila je da će Srbija morati da se opredeli „u kom pravcu ide jer politika dominira nad ekonomijom“.

„Verujem da bi mogla biti greška u globalnom sistemu birokratije u Briselu da kazni Srbiju sankcijama, namenjenim Rusiji. Ipak, pritisci su sve veći i prema informacijama koje dolaze iz EU čeka se samo da prodju izbori u Srbiji 3. aprila, pa da se od Vlade traži da se povinuje evropskoj politici“, rekla je Miljenović.

Istakla je da Srbiji najveće mogućnosti pruža tržište EU i da bi država trebalo da pomogne privredi da podiže standarde i usaglašava se sa propisima te zajednice kako bi na njihovom tržištu bila što konkurentnija.

Na pitanje koliko je EU uplašena zbog rasta inflacije Miljenović je rekla da Evropa ne pita koliko će rasti cene energenata zbog toga što traži zamenu za energente ruskog porekla i za period kad prestane rat u Ukrajini.

„Evropa će naći način da državnim merama pomogne ugroženim sektorima privrede zbog inflacije, u Poljskoj i Hrvatskoj je smanjen porez na dodatu vrednost, Madjarska je zamrzla cene odredjenih namirnica da bi stanovništvo osetilo što manje posledice“, rekla je Miljenović.